I DALJE NAM POLOVINA ŽENA OBOLELIH OD RAKA DOJKE PREMINE: Stručnjaci upozoravaju na crne brojke u Srbiji

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Ivan Marković iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da je kasni stadijum bolesti u vreme prvog javljanja lekaru najvažniji uzork ovakvog stanja:

- I dalje se na prvom pregledu dijagnostikuje oko 35 odsto pacijentkinja sa uznapredovalim rakom dojke koji se proširio na limfne čvorove, što ukazuje i na postojanje mikrometastaza u udaljenim organima koje se tada ne mogu sa sigurnošću dokazati. Nažalost, još oko 10 odsto pacijentkinja ima vidljive udaljene metastaze u trenutku dijagnostike. U ovakvoj situaciji i dalje značajan broj pacijentkinja ima lošu prognozu bez obzira na dostupno lečenje.

o Da li agresivnost tumora može da bude uzrok da lekovi ne pomažu?

- Poslednje dve decenije naučna istraživanja su pokazala postojanje agresivnijih formi karcinoma dojke. Najpre, takozvani HER2 pozitivni karcinom dojke, koji je imao značajno lošiju prognozu do uvođenja ciljane terapije monoklonskim antitelima - lekovima koji specifično deluju upravo na te izmenjene delove tumorske ćelije.

o Koji je tip tumora dojke najagresivniji?

- Najagresivniji podtip je trostruko negativni karcinom dojke. Tumorske ćelije ovog podtipa nemaju na svojoj povrišini ni hormonske receptore (estrogen i progesteron) ni HER2 receptore, pa su terapijske opcije bilo preoperativne, bilo postoperativne hemioterapije imale skroman učinak, i brzo je dolazilo do recidiva bolesti.

o Da li Srbija ima najsavremeniju terapiju za obolele od karcinoma dojke?

- Osnovni vidovi lečenja raka dojke su hirurgija, radioterapija i hemioterpija, odnosno sistemska terapija. Hormonska terapija rezervisana je za hormonski zavisne podtipove karcinoma dojke i dostupna je nekoliko decenija. Od pre dvadesetak godina u Srbiji je omogućena i ciljana terapija anti HER2 jednim lekom. Od pre nekoliko godina dostupan je i drugi lek iz iste grupe, koji u visokom procentu mogu da "istope" tumore i metastaze koje imaju HER2 receptor na svojoj membrane. Očekuje se i odobrenje imunoterapije u kombinaciji sa citostaticima za trostruko negativne, najagresivnije, karcinome dojke sa sličnim očekivanjama u lečenju ovog specifičnog podtipa. Generalno sa navedenim terapijama može se reći da je lečenje ranog karcinoma dojke vrlo dobro pokriveno.

o Može li se reći da je ova terapija dostupna svim ženama u Srbiji?

- Dostupnost specijalizovane hirurgije mogla bi da bude obezbeđena stalnom edukacijom hirurga kojima bi hirurgija dojke bila centralna delatnost ili formiranjem centara za hirurgiju dojke, koja u svremenim uslovima mora imati obučene timove i svu prateću opremu i neposrednu komunikaciju sa plastičnim onkohirurzima. Slično je i sa dostupnošću radioterapijskih mašina sa akcentom da se ova terapija sprovodi kroz oblik dnevnih bolnica.

o Da li se svaki rak dojke primarno hirurški leči?

- Primarna hirurgija rezervisana je samo za tumore manje od dva centimetra bez metastaza u limfnim čvorovima pazušne jame ili veće hormonski zavisne karcinome.

o Šta je po vašem mišljenju najveći problem u pravovremenom otkrivanju raka dojke u našoj zemlji?

- Nedovoljno spovođenje skrininga. Rana dijagnostika raka kada je u minimalnoj ili početnoj formi je pitanje državne strategije. Još pre petnaestak godina postavljeni su principi skrininga za rak dojke, grlića materice i debelog creva. Mamografija je predviđena kao "zlatni standard" za žene od 50. do 69. godine, svake dve godine. Da bismo postigli smanjenje smrtnosti u narednih 10 do 20 godina neophodno je da se bar 75 odsto žena odazove na skrining.