ZABORAVLJANJE ZBOG MANJKA B12: Upozorenje lekara - Hipervitaminoza je potcenjena, ali može biti opasna

Obilazimo lekare raznih specijalnosti. Lutamo u potrazi za istinom. Ni ne pomislimo da se odgovor na pitanje šta nam je krije u analizi krvi, odnosno proveri količine depoa vitamina koji se nalaze u našem organizmu. Telo sve zna i signalizira, samo bi trebalo da oslušnemo šta nam govori, a proveravanje navedenog statusa "skladištenih" vitamina i hormona svojevrsni je prevod jezika našeg organizma.

Najbolji "prevodioci" ove vrste jezika pacijentima su endokrinolozi, doktori koji se bave tom granom medicine. Koliko je važno bar jednom u životu uraditi analizu krvi iz koje možemo videti količinu depoa određenih vitamina u organizmu, objašnjava nam asistent dr Ljiljana Marina, internista endokrinolog:

- Svako od nas tokom života prolazi kroz različite faze psihološkog i fiziološkog razvoja i adaptacije na stresore iz okoline. Individualne genetske predispozicije predstavljaju značajan deo mehanizma prilagođavanja i adekvatne reakcije na varijabilne stresore, dok ostatak stečenih mehanizama funkcioniše onoliko dobro koliko i svi činioci uključeni u njegovo očuvanje. Oksidativni stres predstavlja narušenu spregu pro/anti oksidanata u organizmu i vodi do nastanka low grade (nižeg stepena) zapaljenja, citokinske stimulacije i, posledično, nastanka određenih bolesti i tumorigeneze.

U poslednje vreme mnogo se govori o značaju vitamina D, toliko da maltene svi počinju da ga piju "na svoju ruku". U čemu ljudi greše prilikom takvog pristupa i koliki je zaista značaj tog vitamina?

- On je prvi put identifikovan kao vitamin u 20. veku, a potom prepoznat i kao prohormon, sa važnom osobinom da se može uneti egzogeno i sintetisati endogeno u koži posredstvom sunčeve svetlosti. Pripada grupi liposolubilnih sekosterola (skup supstanci topivih u mastima), i sam po sebi je neaktivan, dok njegov aktivni metabolit, kalcitriol, predstavlja jednu od ključnih karika u regulaciji homeostaze kalcijuma i fosfora, te direktno utiče na zdravlje koštano-zglobnog sistema. Nizak status vitamina D postao je veoma česta pojava u populacijama širom sveta sa porastom učestalosti njegovog merenja, a drastičan deficit vitamina D statistički je povezan sa povećanim mortalitetom, rizikom od inflamatornih i kardiovaskularnih bolesti, kao i infekcija. Ipak, broj adekvatnih studija na ovu temu je nedovoljan i nereprezentativan, sa velikim brojem pridruženih faktora koji utiču na preciznost pokazanih rezultata.

Šta od spoljnih, a šta od unutrašnjih faktora utiče na njegovo smanjenje i uništavanje u organizmu?

- Nedostatak vitamina D je problem globalnog javnog zdravlja. Oko milijardu stanovnika ima manjak ovog vitamina, a češće se javlja kod starijih, gojaznih i hospitalizovanih bolesnika. Uzroci koji dovode do deficijencije su brojni, počev od nedovoljnog unosa putem hrane i neadekvatne apsorpcije, smanjenog izlaganja suncu, poremećaja na nivou endogene sinteze (kod osoba sa hroničnim bolestima jetre), pa sve do povećane razgradnje u organizmu (pod dejstvom lekova poput karbamazepina, fenobarbitala, nifedipina, spironolaktona i klotrimazola). Takođe, izvesni malapsorbcioni sindromi (poremećaji varenja i apsorpcije hranjivih materija) poput celijačne bolesti, inflamatornih bolesti creva, bolesti pankreasa, kao i gastrični bajpas, mogu dovesti do manjka vitamina D.

Na šta ukazuje manjak, a na šta višak, ako se uopšte i može stvoriti životom na našem podneblju?

- Vitamin D se najvećim delom sintetiše u koži kada je telo izloženo sunčevim zracima, a drugim delom se unosi hranom i kao takav, može se naći u uljanim ribama, crvenom mesu, žumancu i mlečnim proizvodima. Čak 50–90 odsto vitamina D stvara se u koži i dovoljno je svega 20 minuta izlaganja sunčevoj svetlosti dnevno da se prevenira njegova deficijencija. Odgovoran je za normalan razvoj kosti i igra važnu ulogu u regulaciji homeostaze kalcijuma, magnezijuma i fosfata. Manjak vitamina D vodi u pregršt problema, pre svega rahitisa u dečjem uzrastu, dok kod odraslih dovodi do osteoporoze, a posledično i patoloških fraktura. Nove studije pokazuju i da postoji povezanost između manjka vitamina D i kancera, oboljenja kardiovaskularnog sistema, dijabetesa, autoimunih bolesti i depresije.

Šta signalizira hipervitaminoza?

- Hipervitaminoza je retko, ali potencijalno opasno stanje koje nastaje usled prisustva enormnih količina vitamina D u organizmu. Najčešći uzrok je preteran unos suplemenata koji sadrže vitamin D. Dakle, izlaganje suncu, a ni hrana, neće izazvati ovo stanje, zato što naše telo reguliše količinu vitamina D koji se stvara u koži, a hrana ne sadrži količinu koja bi izazvala hipervitaminozu. Kao posledica hipervitaminoze, razvija se hiperkalcijemija, koja se manifestuje mučninom, povraćanjem, malaksalošću i učestalim mokrenjem. Daljom progresijom bolesti, javlja se bol u kostima i poremećaji na nivou bubrega, poput kalkuloze.

Recite nam nešto više o značaju vitamina B12.

- Vitamin B12 je hidrosolubilni (rastvorljiv u vodi) vitamin, koji se u našem organizmu, u malim količinama stvara pod uticajem mikroorganizama crevne mikrobiote. Međutim, glavni izvor ovog vitamina gotovo isključivo su namirnice životinjskog porekla, kao i suplementi koji sadrže vitamin B12. Može se naći u mlečnim proizvodima, jajima, ribi i mesu. On ima krucijalnu ulogu u sintezi DNK, eritropoezi (stimulacija rasta i sazrevanja eritrocita), a neophodan je i za normalan razvoj i funkciju nervnog sistema.

Da li bi ga, i na koji način, trebalo veštački nadoknađivati?

- Veštačka nadoknada neophodna je u lečenju i profilaksi perniciozne, odnosno megaloblastne anemije, zatim kod poremećaja apsorpcije vitamina B12 (gastritis, alkoholizam), kao i kod bolesti bubrega i jetre. Primenjuje se vitamin u formi Hidroksikobalamina, intravenski ili u vidu suplemenata sa visokom koncentracijom vitamina B12. Takođe, preporuka je i ishrana koja je bogata vitaminom B12. Nadoknada ovog vitamina preporučena je i kod vegetarijanaca i vegana, zbog smanjenog unosa, odnosno neunošenja mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Povećana potreba za vitaminima, između ostalih i za vitaminom B12, javlja se u trudnoći, ali treba biti oprezan sa dozom.

Koji simptomi mogu ukazati na blaži manjak ovog vitamina u organizmu, a koji na ozbiljniji deficit?

- Deficijencija vitamina B12 može da se javi kod oba pola i u svim uzrastima. Manjak ovog vitamina izaziva spektar poremećaja i veoma je važno na vreme prepoznati oboljenje i blagovremeno započeti primenu adekvatnih terapijskih procedura, kako bismo sprečili trajna neurološka oštećenja i onesposobljenost. Nedovoljno vitamina B12 izaziva demijelinizirajuće bolesti nervnog sistema, demenciju, psihijatrijska oboljenja, anemiju, vaskularne okluzije, supresiju imunog sistema i insuficijenciju kostne srži. Blaži nedostatak ovog vitamina manifestuje se malaksalošću, slabošću, anemijom i vrtoglavicama. Daljom progresijom, hipovitaminoza izaziva poremećaj ravnoteže, parestezije (trnjenje, mravinjanje duž ekstremiteta), posturalnu hipotenziju i poremećaje vida. Ovi simptomi dramatično povećavaju rizik od pada, koji posledično mogu dovesti do raznih povreda, hospitalizacije, onesposobljenosti, a u najgorem slučaju i do prerane smrti. Takođe, manjak vitamina B12 povezan je i sa psihičkim poremećajima poput anksioznosti i depresije.

Dolazi li katkad i do hipervitaminoze?

- Hipervitaminoza je česta i potcenjena komplikacija. Klinički, može biti paradoksalno praćena simptomima deficijencije ovog vitamina. Međutim, povišene vrednosti vitamina B12 mogu biti i manifestacija solidnih neoplazmi, hematoloških maligniteta i bolesti jetre i bubrega. U skladu sa tim, vrednosti serumskog vitamina B12 mogu da posluže kao rani marker u dijagnozi ovih bolesti.

Do čega sve može dovesti zapostavljanje ovog manjka na duže staze? Može li se potpuno iscrpeti depo vitamina B12 u organizmu?

- Ako neko prestane da konzumira namirnice koje sadrže vitamin B12, što je često kod vegana, depoi u organizmu se prosečno iscrpe za tri do pet godina. Nelečena hipovitaminoza može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja koja se manifestuju utrnulošću i trncima u prstima ruku i nogu, poremećajima ravnoteže, depresijom i slabljenjem kognitivnih sposobnosti. Upotreba metformina, leka koji predstavlja osnovu lečenja tipa dva šećerne bolesti, može dovesti do sniženih nivoa vitamina B12. Međutim, istovremena suplementacija, može da prevenira manjak ovog vitamina.