VEĆ GUŠI I POLEN DRVEĆA: Blaga zima uticala da ljudi imaju uveliko probleme sa alergijama
SVI oni koji su proteklih dana imali glavobolju i zapušen nos bili su u dilemi da li su zakačili neku od brojnih respiratornih infekcija ili su im se javile alergijske tegobe.
Foto Shutterstock
Stručnjaci ističu da je, ukoliko se jave ova dva simptoma, a izostane povišena telesna temperatura, najverovatnije reč o alergijskoj reakciji, jer vazduh je već pun polena drveća.
Oni koji pate od alergija već su navikli da alergijske tegobe imaju i tokom blage zime, ali u manjoj meri. Međutim, pošto je za nama februar koji je najtopliji od kada se u Srbiji beleže klimatski parametri, došlo je do eksplozije polena drveća koja je uzrokovala masovnu pojavu zapušenog nosa, suzenja očiju, svraba u uhu, grlu, nosu...
- U prekograničnim vrednostima, i to u proseku četvorostruko viši, su poleni leske, jove, tise, čempresa i jasena - kaže nam Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine. - U vazduhu, ali u normalnim vrednostima do 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha ima i polena topole, vrbe, bresta.
Naša sagovornica napominje da je sunčan dan sa vetrom idealan za širenje polena i oni tada, po pravilu, uzrokuju najteže tegobe. Foto Shutterstock
Da biste ih izbegli ili ih ublažili neophodno je da se već počne sa propisanom terapijom, ili da se potraži pomoć alergologa. U suprotnom, alergijske tegobe mogu da budu izražene u tolikoj meri da ometaju svakodnevno funkcionisanje. Osima toga, podaci pokazuju da od 25 do 40 odsto ljudi koji pate od polenskih alergija, imaju i druge prateće tegobe koje značajno smanjuju kvalitet života. Oni se uz curenje nosa i kijanje svakodnevno susreću i sa glavoboljom, zapušenim nosom i ušima, suvim nadražajnim kašljem, peckanjem i bolom u grlu.
Dodatna nevolja je u tome što su pacijenti sa neregulisanim alergijskim rinitisom skloniji tome da dodiruju nos i oči, pa tako potencijalno, ukoliko ne paze striktno na higijenu ruku, mogu da povećaju rizik od dobijanja brojnih respiratornih infekcija koje i dalje ne jenjavaju.
Kod 10 do 20 odsto pacijenata alergijski rinitis može da se iskomplikuje i unakrsnom alergijskom reakcijom izazvanom hranom koja pojačava dejstvo iritirajućeg polena. Kako navode alergolozi, od ove pojave najviše su ugroženi upravo oni koji pate od alergije na polen drveća, najčešće na brezu i oni bi trebalo da izbegavaju konzumiranje svežeg voća kao što su jabuke, kruške, višnje, breskve, nektarine, kasije, šljive, kivi, lešnik, badem, celer, šargarepa i krompir.
Sačekajte da lek deluje
ALERGIJSKE tegobe mnoge su iznenadile ove godine zbog čega nisu na vreme počeli da uzimaju terapiju. Naravno da od jednog ili dva leka ne može odmah da bude bolje. Lekari podsećaju da je od početka uzimanja tarepije potrebno po nekoliko dana da bi se tegobe sasvim povukle, a da ukoliko se to ne desi treba potražiti stručnu pomoć.
Unakrsne alergije između hrane i polena se najčešće manifestuju na sluznicama usne duplje u vidu svraba poda usne duplje, jezika, otežanog gutanja, otoka usana i/ili jezika što lekari nazivaju oralni alergijski sindrom. Povremeno se mogu javiti i osećaj mučnine, bolovi u stomaku koji mogu biti praćeni povraćanjem i prolivom, ali i zujanjem u ušima, padom arterijskog pritiska pa čak i razvojem anafilaktičkog šoka, kao životno ugrožavajuće posledice.
Osnovni uzrok unakrsne alergije između polena i određene vrste hrane je prisustvo strukturno sličnih belančevina koje se nalaze kako u polenima tako i u određenim namirnicama biljnog porekla. Ove belančevine najčešće pripadaju grupi profilina, to jest predstavljaju "srodne belančevine" i odraz su filogenetske srodnosti biljaka koje produkuju polen i biljaka od kojih namirnice vode poreklo.
U slučaju razvoja unakrsne alergije, treba obustaviti dalje konzumiranje inkriminisane hrane i javiti se lekaru. Inače, u kliničkoj praksi sreću se ukrštene alergijske reakcije između različitih vrsta polena, zbog čega bi s pažnjom trebalo ispratiti kada se u vazduhu jave i poleni trava.