OD GLAVOBOLJE, DO STANJA OPASNOG PO ŽIVOT: Toplotni udar - Koji su simptomi i kako da reagujemo

Kada je vruće, javlja se toliko često da se može desiti da svakodnevno na ulici sretnemo nekoga koga je pokosio. Reč je o toplotnom udaru koji nimalo nije bezazlen. Naprotiv, moramo ozbiljno da ga se čuvamo. Na koji način? To nam objašnjava mr sci med dr Igor Dimitrijev, specijalista interne medicine, koji najpre navodi koji su znaci upozorenja da ćemo uskoro dobiti toplotni udar:

- Toplotni udar je stanje opasno po život. Nastaje zbog dugotrajne, prekomerne izloženosti toploti. Važno je da simptome prepoznamo na vreme i zatražimo pomoć ukoliko je to potrebno. Može brzo da se razvije i ne prethode mu uvek znaci upozorenja kao što su glavobolja, vrtoglavica ili umor. Obično se znojenje, ali ne uvek, smanjuje. Koža je vruća, crvena i najčešće suva.

* Kako bi po vrućinama trebalo da se ponašaju oni sa visokim, a kako oni sa niskim pritiskom?

- Hronični bolesnici bi trebalo redovno da uzimaju svoju propisanu terapiju uz češće kontrole vrednosti krvnog pritiska u kućnim uslovima. Savetuje se adekvatan unos tečnosti (vode), naročito ako duži vremenski period boravite na suncu i u uslovima povišene temperature vazduha. Izbegavajte alkohol i kofeinske napitke tokom obavljanja aktivnosti na velikim vrućinama, a tokom najtoplijeg dela dana obavljanje aktivnosti na otvorenom.

* Šta da uradimo kada primetimo prve znake upozorenja na toplotni udar?

- Sklonite se u hlad i nađite mesto gde ima strujanja vazduha kako bi se telo rashladilo, raskomotite se, ukoliko imate flašicu vode obavezno popijte malo, postepeno, i poprskajte vodom vrat, glavu i ruke.

* Kako da prepoznamo da smo ga dobili? Koji su manje izraženi a koji upečatljiviji simptomi?

- Simptomi se mogu javiti iznenada ili nakon početnih tegoba u vidu muke, povraćanja, vrtoglavice, grčeva u mišićima, otežanog disanja. Postoji povišena telesna temperatura, vrela, suva koža, razvijaju se poremećaji centralnog nervnog sistema. Crvena boja lica postaje sivkasta i to najavljuje kardiovaskularni kolaps.

* Na koji način bi neko od prijatelja ili prolaznika mogao da nam pomogne?

- Trebalo bi da pozove hitnu pomoć a, u međevremenu, skloni osobu sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skine sa nje svu suvišnu odeću. Umije je, ali ne previše hladnom vodom. Ukoliko nemate vodu, neka osoba bude izložena strujanju vazduha. Dajte joj tečnost ako njeno stanje to dozvoljava (osoba mora biti u svesnom stanju).

* Postoje li osobe koje su podložnije toplotnim udarima od ostalih?

- Toplotnom udaru su podložnija deca, zatim osobe starije životne dobi, hronični bolesnici, gojazni ljudi, fizički radnici.

U automobilu pakleno

* Spadaju li u njih i oni koji se nedovoljno znoje?

- Ukoliko se osoba ne znoji ili nosi neprikladnu odeću (tesnu, nepropustljivu, prekomernu...) otežano je isparavanje znoja sa površine tela. Na taj način se zadržava toplota u organizmu i, ako ovi uslovi traju dovoljno dugo, pored ostalih faktora, telesna temperatura može da poraste i do 42 stepena.

* Da li je neklimatizovani automobil jedno od mesta gde smo pod većim rizikom od dobijanja toplotnog udara od ostalih? Kako da se sačuvamo toga?

- Naravno, ukoliko ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu, pre ulaska otvorite sva vrata i prozore, sačekajte nekoliko minuta da se auto i površine koje dodirujete (volan i sedišta) ohlade, i da se temperatura u vozilu smanji, jer na suncu može da dostigne 50 i više stepeni.

* Kakvi prostori još spadaju u tu kategoriju?

- Svaka prostorija sa visokom temperaturom vazduha u kojoj je povećana vlažnost i nema strujanja vazduha, predstavlja jedan od faktora za nastanak oštećenja zdravlja usled poremećaja termoregulacije.

* A situacije?

- Preterano fizičko naprezanje (mišićni rad). Na udaru su ljudi poput maratonaca, vojnika, fizičkih radnika, onih izloženih mašinama i pećima koje emituju visoku temperaturu.

* Da li nagli izlazak iz rashlađene prostorije napolje može da izazove toplotni udar?

- Prostorije u kojima se boravi trebalo bi da budu klimatizovane, ali je bitno voditi računa da razlika u temperaturi spoljašnje sredine i prostorije u kojoj smo ne bude veća od osam stepeni. Ukoliko se telo nije adaptiralo na razliku u teperaturi, može doći do naglog pada krvnog pritiska, kolapsa, epileptičnih napada i nesvestice, jer dolazi do širenja krvnih sudova i usled toga do problema.

* Kolika razlika u temperaturi između spoljnog i prostora u kom boravimo je preporučljiva?

- Preporuka je da razlika ne bude veća od osam stepeni između spoljašnjeg i prostora u kome boravimo.

* Može li toplotni udar da bude fatalan po život i u kojim slučajevima?

- Može. U njegovoj osnovi je generalizovano širenje krvnih sudova usled kog dolazi do smanjenja cirkulatornog volumena krvi i kardiovaskularnog kolapsa. Na ovo stanje se nadovezuje i disbalans elektrolita, što sve zajedno može da dovede do poremećaja srčanog ritma i srčanog zastoja. Takođe, kao posledica toplotnog udara može nastati edem mozga, oštećenje bubrega (akutna nekroza tubula), krvarenje u nadbubrežnim žlezdama, nekroza jetre, oštećenje pluća.