SAVET LEKARA: Pre testa na astmu prehlada mora da se izleči
TEGOBE poput gušenja, otežanog disanja i zamaranja mogu da budu posledica virusne i bakterijske respiratorne infekcije.
Foto Shutterstock
S obzirom na to da ovi simptomi mogu da ukazuju i na astmu, dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, ističe da je nephodno da prođe minimum šest nedelja od završetka i potpunog izlečenja infekcije, i da se tek posle toga rade bronhodilatatorni i bronhoprovokacioni testovi za postavljanje dijagnoze bronhijalne astme.
- U osnovi astme jeste preosetljivost, odnosno hiperreaktivnost bronhijalnog stabla - priča naša sagovornica. - Naime, bronhijalno stablo reaguje grčenjem bronhija (bronhospazmom) i dovodi do ispoljavanja simptoma bronhijalne astme. Međutim, bronhijalna hiperreaktivnost može da bude posledica i nekih drugih stanja, pre svega virusnih i nekih bakterijskih infekcija. Do preosetljivosti može da dovede i izražena alergijska reakcija, delovanje PM čestica iz aerozagađenja, kao i sumpor-dioksid i azot-oksid. Foto Arhiva
Doktorka Radosavljević napominje da se u praksi vrlo često greši jer se testovi za dokazivanje bronhijalne astme rade u toku virusnih infekcija:
- To su spirometrijski testovi, gde se pacijentu daje terapija u vidu sprejeva koji šire bronhije, i na koju dolazi do značajnog poboljšanja vrednosti spirometrijskih parametara. Rade se i bronhoprovokacioni testovi kojima se veštačkim putem, odnosno primenom lekova izaziva bronhospazam. Ukoliko se ti testovi rade u toku virusnih infekcija, mogu da budu pozitivni, ali se u tom slučaju ne radi o astmi, već o preosetljivosti izazvanoj dejstvom virusa.
Za najteže biološka terapija
MNOGE od lekova za astmu pacijenti participiraju, odnosno učestvuju u ceni leka sa najmanje 35 odsto, a to je na mesečnom nivou oko 1.200 dinara. Ipak, za najteže pacijenete, koji boluju od teškog oblika astme o trošku osiguranja obezbeđena je skupa biološka terapija.
Procenjuje se da u Srbiji između pet i 10 odsto stanovništva starijeg od 18 godina i svako sedmo školsko dete boluje od nekog oblika astme. Međutim ima stručnjaka koji smatraju da se ova dijagnoza previše lako postavlja i da trećina pacijenata sa astmom nema to oboljenje.
Za astmu postoje brojne terapije koje obezbeđuju da se ovo oboljenje uspešno drži pod kontrolom. Međutim, svega 20 odsto obolelih dobro kontroliše ovu bolest. Pacijenti koji ne drže pod kontrolom astmu, daleko češće imaju teške napade i nekoliko puta u toku godine završavaju na bolničkom lečenju.