OD SKOKA CELZIJUSA SE SVIMA VRTI U GLAVI: Upozorenje lekara - Zbog promena vremena mnogi osećaju tegobe, evo kako da ih ublažite

Prema rečima dr Radmile Šehić, dugogodišnjeg lekara Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, ovako radikalan skok temperature najteže pogađa srčane bolesnike sa problematičnom koronarnom cirkulacijom, osobe sa varirajućim krvnim pritiskom, ljude sa lošom i kompromitovanom moždanom cirkulacijom, kao i osobe u dubokoj starosti.

- Zbog lošeg stanja krvnih sudova, toplo vreme dovodi do njihovog naglog širenja uz značajan pad pritiska - kaže dr Šehić. - To stvara osećaj slabosti, uzrokuje poremećaj srčanog ritma, pojavu glavobolja i vrtoglavica. Pri tome, padu krvnog pritiska "u korist" ide i terapija protiv hipertenzije koja se svakodnevno uzima.

Doktorka Šehić dodaje da posebnu nevolju stvara činjenica da se topao zimski dan po pravilu završava opadanjem spoljne temperature uveče što kod pacijenata sa bolesnim srcem i krvnim sudovima opet uzrokuje pojavu tegoba:

- Tada dolazi do stezanja perifernih krvnih sudova i brzog skoka pritiska koji opterećuje vitalne organe naglim dotokom krvi. Dakle, potpuno je jasno koliko je teško održavati stabilnost vitalnih funkcija pod ovakvim okolnostima. Zato se preporučuje da sve ugrožene osobe, ako osete značajnije tegobe, kontaktiraju sa svojim lekarima radi dopune ili korekcije unosa lekova.

Ni mlađi ljudi ili, uslovno rečeno, zdrave osobe bilo koje životne dobi, ne ostaju imune na ovako radiklano "šetanje 'Celzijusa'".

- Većina odreaguje prisustvom glavobolje, naročito u čeonom predelu, čemu je krivac atmosferski pritisak i njegove dnevne promene - kaže naša sagovornica. - Nije retkost da se pojača nervoza, opadne koncentracija i javi blaga malaksalost. Jer, i krvni sudovi u očuvanom organizmu reaguju na skok spoljašnje temperature, pa je i tu krvni pritisak sklon padu. Istini za volju, burnije sve to dožive osobe koje imaju neurovegetativne smetnje, nego ljudi očuvanog nervnog sklopa.

Kako ublažiti posledice promena vremena

Ipak, postoji način kako da se ublaže posledice velikih varijacija spoljne temperature.

- Ishranu bi tako trebalo balansirati da ne utiče značajno na stanje krvnog pritska - savetuje dr Šehić. - To praktično znači da bi trebalo uzimati češće ali oskudnije obroke. Važan je i unos voća i povrća tokom dana, vode, supe, variva u količinama koje su umerene i prijaju telu. Takođe, nije poželjno rashlađivati se naglo bez obzira na temperaturu vazduha. Važni su i kraći dnevni odmori u prirodi, ukoliko je izvodljivo i izbegavanje jačeg fizičkog napora.