MASKE NAS I DALJE ČUVAJU: Stručnjaci negiraju teorije da smo zbog zaštita postali osetljiviji
SVAKO ko se ove sezone razboleo od neke respiratorne infekcije više od dva puta s razlogom se pita da li je postao osetljiviji na brojne viruse kojima nismo bili izloženi u vreme kovida, jer smo se masovno štitili noseći maske.
Foto Shutterstock
Za dr Tatjanu Radosavljević, pulmologa iz Beograda, odgovor na ovo pitanje nije dilema. Ona tvrdi da bi ove sezone bilo mnogo manje respiratornih infekcija da se kod nas stvorila kultura nošenja maske.
Ohrabruje činjenica što se primećuje da sve više ljudi nosi maske, pogotovo u zatvorenom prostoru, štiteći se od respiratornih infekcija, bez ikakve prisile, pošto su svesni koristi od maski - ističe dr Radosavljević.
Doktorka Radosavljević kaže da je teorija da je nošenje maski za vreme pandemije doprinelo tome da se ove sezone ljudi od respiratornih infekcija masovnije i učestalije razbolevaju zapravo jedan od vidova teorije zavere od strane antivaksera:
- Nošenje maske u vreme pandemije značajno je smanjilo učestalost svih respiratorni infekcija, ne samo kovida.Respiratorne infekcije se prenose kapljičnim putem, mogu da se prenesu vazduhom, ali i preko dodira površina koje su zbog kašljanja i kijanja kontaminirane virusima i bakterijama. Takođe, lakše se prenose u prepunim prostorijama od osobe na osobu, i zato je i odranije poznato da u toku epidemija gripa treba da izbegavaju masovna događanja i tada se zabranjuju posete bolesnicima u zdravstvenim ustanovama. Dakle, maske nisu "krive" za ovoliki broj respiratornih infekcija. Naprotiv, one štite od njihovog prenošenja. EPA
Iako se o kovidu sve slabije priča, broj pozitivnih na dnevnom novu pokazuje da ga ima mnogo.
- Kovid sada ima sliku obične virusne infekcije, jedino je oporavak pacijenata produžen, a kod imunološki slabijih, može da izazove i upale pluća - kaže dr Radosavljević. - Takođe, beleže se i simptomi postkovid sindroma. Prisutni su i virusi gripa, adenovirusi, rinovirusi, koji vrlo često mogu da oštete sluzokožu glavne disajne cevi, otuda uporan kašalj kao jedan od vodeći simptoma respiratornih infekcija.
Sa dr Tatjanom Radosavljević saglasna je i dr Svetlana Valjarenić, specijalista ORL.
Zaražena površina, ruka, nos
STRUČNjACI napominju da onaj koji nosi masku može da se zaštiti od kapljičnog i prenosa infekcije dodirom zaraženih površina, na primer ako rukom dodirne zaraženu površinu, pa potom usta, nos ili oči. Jer, virus najčešće u organizam ulazi kroz usta, nos ili oči, a maska je jednostavno opomena da to ne uradimo. Ovaj vid zaštite funkcioniše samo ako se maske redovno menjaju i bezbedno i higijenski odlažu. U operacionim salama maske moraju da se menjaju na svaka dva sata. Međutim, ako takvu masku nosite više puta, ona brzo gubi svoju funkciju.
Ona kaže da može da se stekne utisak da ljudi jesu podložniji virusima sada, ali je moguće i da je to posledica preležanog kovida koji može da oslabi imuni sistem.
- Postoji mogućnost da je izolacija i slabiji društveni kontakti za vreme pandemije uticala da budemo manje otporni na sve uobičajene viruse iz prethodnih godina, a ne nošenje maski - kaže dr Valjarević. - Preporuka Ministarstva zdravlja je svakako da i dalje nosimo maske, pogotovo u bolnicama.