NAZEB MORA DA SE ODLEŽI: Upozorenje lekara - bilo da je virus, ili bakterija, mirovanje je deo obavezne terapije
KADA malaksalost savlada telo, pojave se bolovi u zglobovima i povišena telesna temperatura, osnovna terapijska mera je da se miruje.
Foto Shutterstock
Doktor Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da je pre pojave savremenih lekova mirovanje bilo jedno od najvažnijih vidova lečenja.
- Mirovanje omogućava imunim ćelijama da adekvatno obavljaju svoju fuknkciju - kaže naša sagovornica. - Jedan od simptoma respiratornih infekcija jeste slabost i malaksalost, te ukoliko se u takvom stanju pacijent kreće, radi, čak i vežba, dodatno troši energetske zalihe organizma neophodne za proces ozdravljenja. Vrlo često sa respiratornim virusima u organizam dodatno dolaze virusi koji napadaju srčani mišić, pa kod ljudi koji ne miruju može doći do slabljenja srca.
Osim virusa, bakterije mogu da budu uzrok tegoba sa disajnim putevima. I tada je ključna terapijska mera - ležanje u krevetu.
- Kod bakterijskih infekcija mirovanje omogućava da se antibiotik ravnomerno rasporedi u krvi i brže deluje - ističe dr Radosavljević. - Uz mirovanje je neophodno uzimati i dovoljno tečnosti, a aktivnostima se treba polako vraćati koliko to organizam dozvoli. Foto: Predrag Mitić
Većina prehlada izazvana je rino ili adenovirusima. Samo neki drugi virusi, kao što su virus gripa i korona imaju kapacitet da naprave upale pluća, a kod bakterija to pre svega zavisi od imuniteta osobe.
- I kada je o zaštiti pluća reč, mirovanje je važan deo terapijskog mozaika - kaže naša sagovornica. - Čak i ako dođe do upale pluća, ona će mirovanjem brže da se isceli.
Doktorka Radosavljević podseća da visoka telesna temperatura može da dovede i do ubrzavanja otkucaja srca:
Virus ili bakterija
DA LI imate virusnu ili bakterijsku infekciju, lekar uglavnom određuje na osnovu nalaza krvne slike. Kod virusnih upala karakteristično je povećanje broja limfocita i/ili monocita u krvi, dok je ukupni broj leukocita (belih krvnih zrnaca) često snižen. Visoke vrednosti CRP-a, ukupnog broja leukocita, kao i neutrofila (koji su podtip leukocita) ukazuju na bakterijsku infekciju.
- To je fiziološka reakcija organizma i kod prethodno zdravog srca ne može da dovede do ispoljavanja slabosti srca, ali ga svakako ne bi trebalo opterećivati aktivnostima. Kod srčanih bolesnika, popuštanje srca može da se dogodi ukoliko povišena telesna temperatura traje dugo.
Visoka telesna temperatura ubrzava otkucaje srca jer uzrokuje širenje perifernih krvnih sudova. To izaziva fiziološku reakciju srca u vidu povećavanja broja otkucaja sa ciljem da održi stabilnu cirkulišuću količinu krvi u jedinici vremena, kao i da dopremi što više odbrambenih ćelija krvi. Tu su i "pirogeni", materije koje uticajem na centralni nervni sistem ubrzavaju srce. Svako povećanje telesne temperature za jedan stepen celzijusa ubrzava srce za četiri do 17 otkucaja u minuti. Reakcije su individualne. Uglavnom ta "ubrzana periferna cirkulacija" može da podigne puls iznad 100 otkucaja, što je neprijatno u stanju mirovanja. Zato nisu retke situacije da pacijenti iz straha traže hitnu medicinsku pomoć.