KAKO DA RAZLIKUJTE PREHLADU OD INFEKCIJE: Od virusa skaču limfociti, a od bakterija raste CRP
KADA slomi temperatura, malaksalost, bol u grlu i kašalj vrlo je važno da se zna o kojoj infekciji je reč da bi lečenje bilo pravovremeno i odgovarajuće.
Jer, kod svih zaraženih, a najpre kod imunokompromitovanih, starijih osoba i male dece respiratorne infekcije mogu da budu i fatalne. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zbog komplikacija ovih zaraza, svake godine premine između dva i tri miliona ljudi.
Doktor Svetlana Valjarević, specijalista ORL Kliničko-bolničkog centra Zemun, kaže da je kod virusnih upala karakteristično povećanje broja limfocita i/ili monocita u krvi, dok je ukupni broj leukocita (belih krvnih zrnaca) često i snižen:
- U slučaju virusne infekcije vrednosti CRP-a mogu da budu u granicama referentnih vrednosti, ali i neznatno povišene. Visoke vrednosti CRP-a, ukupnog broja leukocita, kao i neutrofila (koji su podtip leukocita) ukazuju na bakterijsku infekciju - objašnjava doktorka.
Bakterijske infekcije jednostavno mogu da se dokažu i brisevima iz nosa i ždrela.
- Uobičajeni postupak podrazumeva zasejavanje materijala na odgovarajuće podloge, a potom se prati koji sojevi bakterija će se razviti - kaže naša sagovornica. - Antigensko ili PCR testiranje materijala uzetog brisom ne radi se rutinski kod pacijenata sa respiratornim infekcijama, sem u specifičnim slučajevima, na primer kada se pacijent testira na prisustvo kovida. PCR analiza predstavlja najprecizniji način dokazivanja prisustva mikroorganizama u sekretima ili tkivima i može dokazati prisustvo i virusa i bakterija. Ova analiza omogućava da se od male početne količine DNK dobije veliki broj kopija njenog željenog fragmenta koje se potom mogu detektovati.
Za određene bolesti postoje posebni dijagnostički protokoli, pa se u različitim fazama bolesti rade različita ispitivanja.
Pogoršanje tegoba
VEĆINA respiratornih infekcija uzrokovana je virsuima, a po pravilu ako dođe do pogoršanja tegoba, moguće je da je došlo do komplikacije bakterijskim izazivačem.
- Veliki broj bakterija izaziva bolesti respiratornih puteva - naglašava dr Valjarević. - To su najčešće Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Mogući izazivači su i Staphylococcus aureus, gram-negativne bakterije, druge bakterije iz porodice streptokoka, kao i anaerobne bakterije.
- Prilikom postavljanja dijagnoze velikog kašlja, koji izaziva bakterija Bordatella pertussis, bitno je znati podatke o dužini trajanja tegoba - kaže dr Valjarević. - Ukoliko kašalj traje kraće od 14 dana, radi se PCR analiza, ukoliko traje 14 do 28 dana, radi se PCR analiza i serološka analiza (provera prisustva antitela u uzorku krvi pacijenta), a ukoliko kašalj traje duže od 28 dana, radi se samo serološko ispitivanje krvi.
Naša sagovornica dodaje da se kod sumnje na infekciju ždrela streptokokom grupe A, koji izaziva gnojnu anginu, može lako i jednostavno uraditi brzi test na streptokok. Sa zadnjeg zida ždrela ili sa sluznice krajnika uzima se bris, dodaju se reagensi u dobijeni materijal i rezultat se očitava na test traci nakon samo pet minuta.