POPODNEVNA DREMKA ZAMENA ZA KOFEIN: Pet razloga da odspavate tokom dana

Popodnevna dremka ne samo da poboljšava raspoloženje, već pomaže i da živimo duže, pokazuju istraživanja. Rezultati studija ukazuju na to da spavanje od 20 minuta smanjuje verovatnoću da se u zrelijim godinama doživi srčani udar. U studiji, koja je sprovedena u bolnici Asklepejon u grčkom gradu Vula, navodi se da dremanje snižava krvni pritisak.

Iako je ranije bilo oprečnih navoda u vezi sa dobrobitima popodnevnog spavanja, činjenica je da sva dosadašnja istraživanja sugerišu da bi za osobe u srednjem životnom dobu, spavanje u trajanju od 15 do 30 minuta, tokom dana, bila dobra navika i da se ne može dovesti u vezu sa kardiometaboličkim bolestima.

Zbog svega navedenog popodnevno dremanje se smatra vrlo jednostavnom navikom, koja praktično ne košta ništa, a ima pozitivan uticaj na psihofizičko zdravlje.

Ovo su ključne prednosti popodnevne dremke:

Bolje raspoloženje

Ako se osećate loše, trebalo bi da pokušate da odspavate da bi ste podigli raspoloženje. Dremanje, ili čak samo odmaranje sat vremena bez spavanja, može da poboljša fizički izgled i vrati osmeh na lice. Stručnjaci kažu da opuštanje koje dolazi zahvaljujući ležanju i odmaranju poboljšava raspoloženje, bilo da se zaspi ili ne.

Zamena za kofein

Velike količine kafe za mnoge su rešenje kako da ostanu budni tokom noći da bi obavili neki posao. Za to nema potrebe. Stručnjaci kažu da je mnogo bolje rešenje da ako već znamo da nećemo spavati celu noć, bolje je da se pripremimo tako što ćemo unapred da odremamo nego da se nalivamo kofeinom.

Ublažava stres

Situacije kada smo pod velikim stresom može da ublaži popodnevna dremka. Dremanje ne samo da oslobađa od stresa, već poboljšava imunološko zdravlje. Studija je pokazala da su ljudi koji su spavali 45 do 60 minuta imali niži krvni pritisak nakon mentalnog stresa. Dakle, dremanje može pomoći telu da se oporavi od situacija punih pritiska.

Pobeda nesanice

Iako može da izgleda nelogično, dremanje tokom dana može da pomogne starijim osobama da poboljšaju noćni san. Studije pokazuju da polusatna dremka između 13 i 15 časova u kombinaciji sa umerenim vežbama, poput šetnje i istezanja uveče, pomaže u poboljšanju noćnog sna. Mentalno i fizičko zdravlje takođe može da se poboljša.

Bistriji um

Studija istraživača sa Univerziteta u Londonu i Urugvaju pokazala je da redovan popodnevni odmor od oko 15 minuta poboljšava performanse određenih kognitivnih zadataka. Naučnici su analizirali genetske podatke 375.000 ispitanika i zaključili da je popodnevno spavanje uzročno povezano sa poboljšanim zdravljem mozga i kognitivnog zdravlja uopšte, ali i da povećava ukupni volumen mozga koji se smanjuje sa godinama i utiče na kognitivne sposobnosti.