KIDAJU SE KAO SLABI KONOPCI: Prim. dr Svetlana Kević o fizikalnom lečenju degenerativnih promena vezivnog tkiva dela mišića sa kosti

Posledica je najčešće tendinoza (upala), zapravo, degeneracija kolagena tetive, a ona dolazi kao odgovor na njenu hroničnu prekomernu upotrebu, odnosno kada se neumereno naprezanje tetive nastavi umesto da joj damo vremena da se zaleči i odmori.

Po rečima primarijusa dr Svetlane Kević iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, tetive su sazdane od kolagena i elastina, nemaju mogućnost kontrakcije, snažne su i čvrste. Upravo njihova čvrstina im omogućava primanje i pružanje jake sile i tako pomažu pri svakovrsnom kretanju.

Ahilova tetiva, najjača u našem telu, toliko je snažna da, prema nekim procenama, može da podnese opterećenje od jedne tone. Ipak, treba i te kako da budemo oprezni u opterećivanju tetiva.

- Čak i mali pokreti, ako se veoma učestalo ponavljaju, mogu da izazovu tendinozu. Sa ponavljajućim ili produženim aktivnostima, snažnim naporom, nezgodnim i statičnim položajima, vibracijama i lokalizovanim mehaničkim stresom, vlakna tetiva mogu da se pocepaju na isti način na koji se konopac istroši - upozorava dr Kević uz napomenu da zbog male prokrvljenosti, oporavak ozleđene tetive može da traje veoma dugo.

Koje tetive u našem telu su posebno osetljive na degenerativne promene?

- U tu grupu spadaju: Ahilova tetiva, tetiva (ligament) patele, elementi rotatorne manžetne ramena, ekstenzori podlaktice i zadnje tetive tibijalnog mišića.

Šta sve, u tom slučaju, mogu da budu upozoravajući simptomi?

- Glavni su: bol i osetljivost u zahvaćenoj tetivi, koja se često pogoršava pri kretanju, zatim otok, osećaj škripanja dok se tetiva pomera. Upozoravajuća je i kvržica (zadebljanje) na tetivi, kao i mišićna slabost u pogođenoj regiji uz smanjen obim pokreta zahvaćenog zgloba. Netraumatske tendinoze često se sreću u oboljenjima kao što su reumatoidni artritis i sarkoidoza - hronična upala tetiva i peritendinoznog tkiva.

Koje uzraste i profesije najčešće pogađa tendinopatija?

- Ljude svih uzrasta, ali neki imaju veću verovatnoću od drugih da razviju tendinopatiju.

To su prvenstveno sportisti i stariji od 40 godina. Takođe i osobe čiji radni zadaci podrazumevaju višebrojne pokrete odnosno agažman istih tetiva, kao i oni čije telo karakteriše slaba mišićna snaga.

Kako se tendinopatija leči i koliko taj oporavak može da traje?

- Prvenstveno se savetuje mirovanje jer odmor je ključan u lečenju akutne tendopatije.

Previše pokreta može pogoršati simptome, intenzivirati bol i ukočenost. Ako na poslu radite zadatke koji se ponavljaju, pokušajte da napravite kratku pauzu, po nekoliko minuta na svakih svakih 20 minuta. Za smanjenje bola i otoka savetuje se stavljanje leda ili hladnih obloga na 20 minuta svaka dva sata.

Posle perioda mirovanja i umanjenja bola, šta je naredna faza u lečenju povređene tetive?

- Po smanjenju bola potrebno je započeti sa vežbama: ekscentričnim jačanjem mišića i istezanjem. Tendinoza se može izlečiti, ali je potrebno nekada mnogo strpljenja, i po nekoliko meseci.

Kojim metodama se leče hronična oboljenja tetiva?

- U hroničnim stanjima potrebna je lokalna primena toplote jer ona povećava protok krvi, što doprinosi reparaciji tetiva. Toplota, takođe, opušta mišiće i može da ublaži bol.

U tu svrhu primenjuje se i blaga lokalna masaža.

U kojoj meri pomažu fizikalni tretmani?

- Oni mogu pomoći da se ubrza proces zarastanja i poboljša funkcija tetive. Postoje razni fizikalni modaliteti koji se zasnivaju na primeni elektriciteta, magnetnog polja, ultrazvučnih i laserskih talasa. U nekim slučajevima dolazi u obzir hirurško rešavanje oštećenih tetiva.

Ako se u ovim slučajevima za najpouzdaniju dijagnostiku koriste ultrazvuk i magnetna rezonanca, može li lekar već po ustanovljenoj dijagnozi pacijentu sa tendinopatijom (hronični bol u tetivi) prognozirati izlečenje?

- Prognoza za osobe sa tendinopatijom je obično veoma dobra. Većina ljudi se oporavlja bez operacije. Ipak, simptomi tendinopatije se mogu vraćati ukoliko pacijent ima ponavljajuću povredu ili nastavi sa istim opterećenjima kao i ranije.

I najjača ima slabu tačku

UPRAVO stoga što je najveća i najjača tetiva ljudskog tela, i takva ima slabu tačku, Ahilova tetiva (odnosno peta) ime je dobila po Ahilu, jednom od junaka iz Ilijade, sinu Peleja i Tetide, kojeg je Paris usmrtio pogotkom strele u petu. Nalazi se sa zadnje, donje strane potkolenice i vezuje mišiće lista za petnu kost. Preko Ahilove tetive, ovi mišići obavljaju plantarnu fleksiju stopala, omogućavajući podizanje na prste i odraz pri trčanju i skakanju. Ova tetiva trpi veliko opterećenje tokom stajanja i hodanja. Opterećenje je i desetostruko veće tokom trčanja i skakanja. Najčešće povrede Ahilove tetive su upale, tendinoza i pucanje. Pogađa prvenstveno sportiste. Uzroci upale su: trčanje po strmim i neravnim terenima, naglo povećanje intenziteta treninga ili prebrzo vraćanje na trening posle duže pauze.