OPREZ SA LEKOVIMA PROTIV PREHLADE: Razređuju sekret, a oštećuju želudac
SIMPTOMI prehlade i svake druge respiratorne infekcije bez obzira na to koliko su neprijatni i otežavaju normalno funkcionisanje ne bi trebalo po svaku cenu da se saniraju lekovima.
Profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu kaže da bi lekove, kada su neophodni, trebalo koristiti u manjim dozama, što je kraće moguće, a to pogotovo važi za starije osobe:
- Lekovi za snižavanje temperature, osim paracetamola, smanjuju protok krvi kroz bubrege i sluzokožu želuca, pa mogu pogoršati funkciju bubrega ili izazvati želudačni čir sa krvarenjem kod osoba koje inače imaju neko oboljenje tih organa ili su veoma stare - priča naš sagovornik. - Lekovi koji razređuju sekret u bronhijama mogu da uzrokuju krvarenje iz sluzokože želuca kod veoma starih osoba i osoba koje inače imaju neko oboljenje želuca. Kapi za nos sa vazokonstriktorima mogu dovesti do skoka krvnog pritiska ako se preterano primenjuju.
Naš sagovornik posebno napominje da astmatičari nikako ne bi smeli da koriste nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što su ibuprofen, diklofenak, metamizol, meloksikam i slično, jer oni mogu izazvati astmatski napad usled većeg stvaranja supstanci koje izazivaju upalu disajnih puteva.
- Kada je o antibioticima reč lekari ne bi trebalo da ih propisuju za prehladu, a ako ih propišu, najčešća neželjena dejstva su ospe na koži, posebno ako se pije amoksicilin i pojava dijareje zbog poremećaja bakterijske flore u crevima - kaže prof. Janković.
Samo mirovanje
PROFESOR Janković kaže da prehlada kod prethodno zdravih osoba obično prolazi za nekoliko dana, bez ozbiljnih posledica:
- Najvažnije je da obolela osoba miruje za vreme infekcije kako ne bi došlo do komplikacija na drugim organima, najpre na srcu. Od lekova najčešće nije potrebno ništa primenjivati, pogotovo ako je temperatura tela ispod 38 stepeni celzijusa.
Za vreme prehlade najmasovnije se kupuju lekovi koji se izdaju bez recepta. To su lekovi za snižavanje temperature i smanjenje bola, kao što su paracetamol, ibuprofen, diklofenak, i drugi. Zatim, lekovi koji razređuju sekret u disajnim putevima, kao što su acetilcistein i karboksicistein, i sprej ili kapi za nos sa vazokonstriktorima, koji "otpušavaju" nos, jer dovode do smanjenja otoka sluzokože nosa. Sve tri grupe lekova treba koristiti samo ako se mora, u što manjim dozama, jer mogu imati značajna neželjena dejstva.