LOŠ HOLESTEROL, PUT KA INFARKTU: Kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti

Predviđanja su da će zbog srčanih bolesti 2030. godine život izgubiti oko 25 miliona ljudi. Evropsko udruženje kardiologa, našu zemlju je još 2021. godine svrstalo u četvrtu grupu visokorizičnih zemalja, gde spadaju zemlje iz našeg okruženja, ali i Jermenija, Belorusija, Egipat, Letonija, Litvanija, Maroko i druge.

Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, u koje se ubrajaju srčani i moždani udar, jeste visok nivo LDL holesterola. Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni.

Kako bi se podigla svet o kardiovaskularnim bolestima i faktorima rizika, udruženje „Moja druga šansa“ zajedno sa Udruženjem kardiologa Srbije, organizovalo je pesničko veče „Dve strane medalje“, gde su se recitovale pesme u kojima se pominje srce. Pacijentima su se u recitovanju pridružili i naš proslavljeni glumac Dragan Vujić Vujke, kao i muzičar Filip Pat. Događaju je takođe, pored predstavnika udruženja pacijenata, stručnjaka i umetnika, prisustvovao i dr Goran Makunčević, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Da bi se unapredilo javno zdravlje i to u segmentu kardiovaskularnih oboljenja, za koje smo svesni da odnose najviše života poslednjih decenija, da predstavljaju značajno opterećenje kako za pojedinca i njegovu porodicu, tako i za zdravstveni i ekonomski sistem,  neophodno je da se udruženim naporima države, zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata omogući dobra strategije za kontrolu srčanih bolesti.

- Svi mislimo „neće baš mene“, ali to je pogrešno. Infarkt dolazi iznenada i ne bira ni pol, ni uzrast, ni osobu, ni rasu. Pacijenti, pre svega treba da slušaju svoje lekare/kardiologe, vode uredan život, smanje faktore rizika, redovno idu na kontrole i piju propisane lekove. Kada bi svako za sebe i svoje bližnje, učinio taj mali napor, verujem da bismo mogli spasiti veliki broj ljudskih života, da možemo prevenirati veliki broj infarkta i sprečiti fatalne ishode – kaže Ivan Toljagić, predsednik Udruženja „Moja druga šansa“.

Prema Atlasu Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine smatra se da u Srbiji oko 46 odsto  ljudi je fizički neaktivno, oko 30 odsto starije populacije su pušači, a da oko 57 odsto starije populacije ima prekomernu težinu ili gojaznost. Hipertenzija je zastupljena kao faktor rizika i negde oko 46 odsto odrasle populacije ima povišen krvni pritisak, upozorava prof. dr Dragan Simić, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

- Ipak najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnog događaja jesu neregulisane vrednosti lipida u krvi. Smatra se da su lipidi u krvi mnogo rizičniji faktor rizika i od cigareta, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa. Napredovanje ateroskleroze pacijent ne oseća, nema tegobe, dok se u krvnim sudovima stvaraju plakovi. Taj proces u krvnim sudovima teče iz dana u dan. Ako naši pacijenti ne vode računa, prvenstveno o LDL holesterolu, svrstavaju se u kategoriju osoba koje imaju znatno veći rizik za rano dobijanje neželjenih kardioloških bolesti. Konkretno, svaka odrasla osoba bi trebalo da ima LDL holesterol ispod 3 mmol/l. Poželjno bi bilo da taj LDL holesterol bude ispod 2mmol/l. Ako osoba, na primer ima prosečno LDL holesterol 3,37 mmol/l, što je 20 odsto iznad gornje dozvoljene granice, treba da zna da ima 18 odsto veću šansu da dobije neki veći kardiološki događaj. Vrednost LDL holesterola direktno je u korelaciji sa šansom da se dobije srčani ili moždani infarkt, pa tako osobe koje su već imale neki kardiološki događaj, ili imaju ugrađen stent ili bajpas, vrednosti LDL holesterola ne smeju im biti iznad 1,4 mmol/l. Svaki doktor, kardiolog - internista treba da uradi takozvanu procenu personalnog riziko faktora kod svakog pacijenta, jer je to jako važno u daljem pristupu lečenja. Ono što je važno jeste da svaki kardiolog ili internista ne treba da ostane inertan ako pacijent ima povišene vrednosti LDL holesterola i da ne utiče na njega da te vrednosti snizi – ističe prof. dr Simić.

Čovek se rodi sa jako niskim vrednostima LDL holesterola. Problem nastaje načinom ishrane, ponašanjem, fizičkom neaktivnošću, gojaznošću. Međutim, određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i određenu genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. To oboljene se zove familijarna ili porodična hiperholesterolemija i uopšte nije retka. Ove osobe su izložene jako visokim vrednostima holeterola i ako to ne kontrolišu često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu.

- Najprostijim vađenjem krvi može se na vreme otkriti da li postoji povišen holesterol, kako bi se na vreme mogao smanjiti njegov loš i poguban uticaj na zidove krvnih sudova. Ukoliko nisu bolesni, svi građani najmanje jednom godišnje treba da provere LDL holesterol, a ukoliko imaju povišen LDL holesterol potrebno je da na četiri do šest nedelja proveravaju svoje vrednosti. Kod osoba koje genetski imaju povišen nivo holesterola, on se ne može smanjiti samo dijetom iz prostog razloga što naš organizam 70 do 80 odsto dnevnih potreba za holesterolom stvara sam, sintetiše ga u jetri. Iz tog razloga neko ko je vegetarijanac ili vegan neće umreti što nema holesterola u ishrani, jer ga mi sami stvaramo. Kod osoba koje imaju genetsku grešku značajno je povećana sinteza holesterola, dakle oni sami prave ogromnu količinu holesterola u cirkulaciji. Potpuno je logično da samo dijeta ne može da pomogne, da je neophodno zaustaviti tu sintezu holesterola, koju vrlo uspešno, unazad 40 godina, lečimo statinima. Kada statini nisu dovoljni i kada oni ne mogu da ostvare tu ciljnu vrednost, poslednjih godina razvijena je inovativna terapiju, koje predstavljaju prekretnicu u lečenju holesterola. Ti lekovi obezbeđuju dobru efikasnost, mogu se davati dva puta mesečno, a najnovije generacije tih lekova se daju jednom u šest meseci u vidu supkutane injekcije. Pomaka ima, nauka ide krupnim koracima. Ti lekovi su dostupni i kod nas, još uvek u ograničenom broju, jer nisu još na pozitivnoj listi lekova – istakla je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.