ISTRAŽIVANJE POKAZALO: O ishrani vodi računa čak 70 odsto Srba

Simbolično, tokom oktobra, meseca pravilne ishrane, predstavljeni su rezultati istraživanja koji pokazuju da najveći broj građana umereno vodi računa o ishrani 68%, dok 17% anketiranih veoma vodi računa o ishrani, dok 15% ispitanika uopšte ne vodi računa o ishrani.

- Gojaznost je jedan od najbrže rastućih izazova modernog društva i procene su da će čak 51% svetske populacije biti predgojazno ili gojazno do 2035. godine. Gojaznost nije samo estetski problem, kao što to mnogi misle, već je to predispozicija koja može dovesti do različitih oboljenja. Upravo zbog toga, Ministarstvo zdravlja je još 2018. godine kreiralo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti koji je dao strateški okvir za bavljenje ovom tematikom, iz čega je dalje proistekla nacionalna informativno edukativna kampanja "Teži ravnoteži" u okviru koje je i sprovedeno ovo istraživanje - istakla je dr Jelena Janković, pomoćnica ministarke zdravlja.

U poslednjih šest meseci, na režimu ishrane/dijeti je bila skoro trećina anketiranih građana (30%), a najčešći režimi ishrane bili su: autofagija, vegetarijanska ishrana, ishrana bez glutena, keto ishrana, kao i druge dijete. Prema podacima istraživanja, 70 procenta ispitanika nije bilo ni na jednoj vrsti dijete u proteklih šest meseci.

Kada je reč o stavovima šta za građane predstavlja zdrava ishrana, najveći broj ispitanika (43%) je odgovorio da je to ishrana pripremljena kod kuće. Iako je većina građana stava da je domaća kuhinja najzdravija, ishrana bogata vitaminima i mineralima (36%), vlaknima (30%), proteinima (20%), namirnicama organskog porekla (15%) i uravnotežena hipokalorijska ishrana (12%) su sledeći najzastupljeniji vidovi zdrave ishrane.

Za one ispitanike koji su bili na određenom režimu ishrane, kao vodeći razlozi bili su gubitak telesne težine (23%) i sprečavanje budućih zdravstvenih problema (23%). Kod 21 odsto građana, razlog za dijetu je bila potreba da se osećaju bolje i imaju više energije, a samo 10 procenata anketiranih kao razlog navodi da im je cilj bio poboljšanje fizičkog izgleda.

Kada je u pitanju važnost sastava proizvoda, čak 51% ispitanika je odgovorio da im je veoma važan sastav proizvoda, kao i da njih 30% redovno čita sastav proizvoda na nutritivnim deklaracijama. Ovi podaci nas dosta raduju, jer su građani počeli više da obraćaju pažnju na sastav namirnica i nihove nutritivne i kalorijske vrednosti, na čemu smo mi posebno radili u prethodnom periodu. Naime mi smo kroz edukaciju u supermarketima, koju smo sprovodili sa studentima medicine, edukovali potrošače kako da čitaju nutritivne deklaracije i šta to za njih znači - istakao je Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije.

Kada je reč o izvorima informisanja o nutritivnim vrednostima proizvoda nutritivne deklaracije su i dalje najzastupljeniji izvor informisanja građana (41%), slede časopisi, internet sajtovi i TV sa 28 odsto, a njih 17 odsto se informiše kroz razgovor sa porodicom, prijateljima ili kolegama. 14% građana informacije o nutritrivnim vrednostima traži u stručnoj literaturi, dok se putem saveta doktora i nutricioniste informiše svega 10 odsto građana.

- Ministarstvo zdravlja je uz podrško odbora za sport Narodne skupštine, a u saradnji sa Ministarstvom sporta i Ministarstvom prosvete nedavno pokrenulo projekat koji obuhvata sistematske preglede za učenike koje se bave školskim sportom. Ovo će se primenjivati kod dece od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole. Uključeno će biti 95 škola u prvom krugu, 192 odeljenja, a podršku će pružati 76 domova zdravlja širom Srbije. Cilj nam je da utvrdimo bilo koji oblik deformiteta kod dece, kao i da detektujemo gojaznost kod dece, kako bi se u budućem periodu radilo više na rešavanju i prevenciji svih ovih problema - zaključila je dr Jelena Janković iz Ministarstva zdravlja.