NE OSEĆATE DOBRO MIRISE? Proverite da nemate polipe u nosu, oni blokiraju i disanje

Sa ovom dijagnozom masovno se suočavaju i pacijenti koji boluju od astme, čak 60 odsto njih, a čest je pratilac i alergijskog rinitisa koji je uzrokovan grinjama.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Aleksandar Perić, otorinolaringolog Vojnomedicinske akademije kaže da se dijagnoza polipa nosa postavlja vrlo brzo:

- Na osnovu simptoma, otorinolaringološkog pregleda, endoskopije nosne šupljine i skenera paranazalnih sinusa vrlo precizno možemo da vidimo kakvo je stanje sa sluznicom nosa i paranazalnih sinusa. Pri tome, možemo da se pohvalimo da smo dvoje rinologa iz Srbije, prof. Ljiljana Jovančević iz Kliničkog centra Vojvodine i ja među autorima koji su pisali dijagnostički i terapijski protokol za ovu bolest, a koji je 2020. usvojilo Evropsko rinološko udruženje.

* Šta kada se postavi dijagnoza polipa u nosu i paranazalnim sinusima?

- Onda je neophodno lečenje, jer oni dovode do vrlo neprijatnih simptoma. Lečenje može da bude konzervativno, dakle lekovima, a može i hirurški. Po potrebi se kombinuju obe metode, a od lekova se najčešće primenjuju kortikosteroidi i lokalno i sistemski, a povoljan efekat mogu da imaju i makrolidni antibiotici. Bitan deo lečenja nosno-sinusne polipoze je ispiranje nosne šupljine slanim rastvorima. Posebno je delotvorno nakon hirurškog lečenja, jer olakšava zarastanje rana na nosnoj i sinusnoj sluznici i podstiče njenu epitelizaciju.

* Dakle, ako lekovi ne pomognu, onda moraju hirurški da se odstrane?

- Da. Jer, kod uznapredovale forme bolesti i kod velikih polipa lekovi ne mogu da postignu potpun terapijski efekat. U Vojnomedicinskoj akademiji se nosna polipoza već dve decenije uspešno leči primenom funkcionalne endoskopske sinusne hirurgije (FESS). Ovom metodom se polipi uklone ne samo iz nosnih šupljina, već i iz šupljina sinusa. Tako se uz manje narušavanje normalnih anatomskih struktura postiže veća radikalnost u uklanjanju polipa u odnosu na klasičan hirurški pristup.

* Da li je pacijent nakon ovog zahvata trajno izlečen?

- Kada se kaže polipi nosa i paranazalnih sinusa, u morfološkom smislu se misli na peteljkaste izrasline na površini sluzokože nosa, odnosno paranazalnih sinusa. Međutim, izrasline mogu biti tumorskog i netumorskog porekla. Promena na nosnoj sluznici može da liči na polip, a da se patohistološkom analizom nađe nešto drugo, na primer papilom, hamartom ili neka druga benigna ili maligna tumorska izraslina. Upravo iz tog razloga se svi izraštaji na sluznici nosa i paranazalnih sinusa moraju nakon hirurškog uklanjanja detaljno histološki analizirati od strane patologa. U kliničkom smislu se pod polipima nosa i sinusa isključivo podrazumevaju izrasline koje nastaju kao rezultat hroničnog zapaljenja.

* Zašto dolazi do hroničnog zapaljenja sluznice nosa, a samim tim i formiranja polipa?

- Uzrok ove bolesti zapravo još nije poznat i pretpostavlja se da u njenom nastanku ulogu igra veći broj faktora. Danas se pojačana lokalna imunska reakcija na toksine koje oslobađaju bakterije Staphylococcus aureus, kao i oslabljena odbrambena uloga sluzokože nosa i paranazalnih sinusa smatraju pokretačima hroničnog zapaljenja, u kome se kao krajnji ishod razvijaju nosni polipi. Naravno da u nastanku nosne polipoze ulogu imaju i faktori sredine, kao što su aerozagađenje, česte virusne i bakterijske infekcije sluzokože nosa i sinusa, alergije, preosetljivost na nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) i dr. Poznato je da je učestalost obolevanja od nosne polipoze najveća u sredinama gde je zagađenje vazduha najviše prisutno. Takođe je uočeno više ispoljavanje ove bolesti u mesecima tokom kojih je stepen zagađenosti vazduha viši.

* Znači da polipi u nosu mogu da se pojave nevezano za astmu i alergiju?

- Jeste. Nosna polipoza može da postoji kao izolovano oboljenje, mada je češće udružena sa astmom, preosetljivošću na aspirin i druge NSAIL, alergijskim rinitisom i poremećajima mukocilijarnog transporta. Studija koja je pre par godina realizovana u Vojnomedicinskoj akademiji pokazala je da je nosna polipoza u Srbiji najčešće udružena sa celogodišnjim alergijskim rinitisom prouzrokovanim grinjama. To praktično znači da produžena stimulacija nosne sluznice ovim malim organizmima dovodi do hroničnog zapaljenja u nosu i sinusima gde se kao krajnji "produkt" javljaju nosni polipi. Na drugom mestu je udruženost nosne polipoze sa alergijskim rinitisom koji nastaje usled preosetljivosti na ambroziju.

* Šta je teže, kada se polipi pojave usled alergije i astme ili nekih drugih faktora?

- Istraživanja pokazala da nosna polipoza udružena sa astmom ima teži klinički oblik nego izolovana forma bolesti. Najteža forma nosno-sinusne polipoze se javlja u obliku tzv. aspirinom pogoršane respiratorne bolesti. Ova klinička forma se odlikuje teškim oblikom obostrane nosne polipoze, pojavom nealergijske astme i preosetljivosti na NSAIL, kao što su aspirin, ibuprofen, diklofenak, metamizol i drugi. Polipi kod ove bolesti rastu znatno brže nego u drugim kliničkim formama, a relativno brzo nakon njihovog hirurškog uklanjanja počinju ponovo da rastu, te je bolest izuzetno teško kontrolisati. Ponekad se kod preosetljivosti na aspirin i druge NSAIL zapaljenski proces proširi i na sluznicu srednjeg uva, pa imamo kliničku sliku tzv. eozinofilnog hroničnog sekretornog zapaljenja srednjeg uva sa gustim, lepljivim, rastegljivim žućkastim sekretom i formiranjem polipa u šupljini srednjeg uva.

* Može li polip da se pojavi samo u jednoj nozdrvi?

- Može. To su jednostrani, takozvani hoanalni polipi. S obzirom na njihov brz i intenzivan rast, hoanalni polipi mogu dostići impresivne razmere. Imamo slučaj dečaka od 15 godina koji je pre nekoliko godina operisan u našoj klinici, a čiji je odstranjen polip imao dužinu oko 13 cm. S obzirom na drugačije histološke karakteristike, tretiraju se drugačije u odnosu na obostranu nosnu polipozu, a hirurško lečenje je glavno.