DOBAR I SPOLJA I IZNUTRA: Krastavac, dar prirode - neguje, podmlađuje i čuva zdravlje

Ova njegova karakteristika doprinela je tome da se u drugi plan potisnu njegove hranljive vrednosti. Naime, jedna studija istraživala je antioksidativna svojstva krastavaca i otkrila da oni sadrže flavonoide i tanine, dve grupe jedinjenja koja su posebno efikasna u blokiranju štetnih slobodnih radikala - materija odgovornih za propadanje tkiva.

Osim toga, krastavci sadrže desetine drugih antioksidanata, uključujući flavonoide, za koje je poznato da štite od bolesti srca. Seme krastavca takođe može da bude korisno.  U studiji objavljenoj prošle godine, mala grupa ljudi sa blago povišenim masnoćama u krvi svakodnevno je konzumirala ekstrakte sušenog semena krastavca. Posle šest nedelja doživeli su niz dobrih promena, uključujući smanjenje ukupnog holesterola, smanjenje "lošeg" LDL holesterola, povećanje "dobrog" HDL i smanjenje triglicerida.

Budući da su krastavci sastavljeni od oko 96 procenata vode, oni su posebno efikasni u hidrataciji organizma i mogu da pomognu da se podmire dnevne potrebe za tečnošću.

Nekoliko studija na životinjama otkrilo je da krastavci mogu da pomognu u smanjenju nivoa šećera u krvi i spreče neke komplikacije dijabetesa. Pored toga, jedno laboratorijsko ispitivanje pokazalo je da krastavci mogu da budu efikasni u smanjenju oksidativnog stresa i sprečavanju komplikacija povezanih sa dijabetesom.

Uz seme lana i susama, kelja, brokolija, kupusa, jagoda, kajsija, i krastavci sadrže supstance koje se nazivaju lignani. Bakterije u digestivnom traktu pretvaraju lignane u jedinjenja koja se vezuju za estrogenske receptore. Neke preliminarne studije sugerišu da mogu zaštititi od karcinoma povezanih sa estrogenom, uključujuci karcinome dojke, jajnika, materice i prostate.