UPOZORENJE STRUČNJAKA: Potražite pomoć, napadi panike neće proći sami od sebe
SVI smo iskusili strah kada smo iznenada suočeni sa pretećom ili opasnom situacijom kada prelazimo ulicu i ugledamo automobil koji juri ka nama "niotkuda", ili smo izgubili iz vida dete na igralištu, ili čuli kako neko vrišti u gomili.
Foto: Shutterstock
Trenutna panika šalje signale, a naša glava se napuni lošim mislima. Kada opasnost prođe, i simptomi prođu. Laknulo nam je da se nije dogodilo nešto loše i nastavljamo dalje. Ali, zamislite kupovinu u prodavnici kada se, iznenada, osećate kao da ste u bolovima predstojeće katastrofe. Srce lupa, osećate se zgrčeno, počinjete da se preznojavate preplavljeni strahom. Ubeđeni ste da ćete se onesvestiti, izgubiti razum, napraviti budalu od sebe, ili čak poludeti ili umreti. A zatim, kako su se ta osećanja pojavila, tako i prolaze. Imali ste napad panike. Iscrpljeni ste i zbunjeni, i pitate se: "Šta ako se ovo opet desi?"
Ovim rečima dr Jasminka Janković Gajić, psihijatar iz Beograda, objašnjava u intervjuu za "Novosti" kako izgleda napad panike:
- Anksioznost je vrlo neprijatno stanje i pacijenti razvijaju niz reakcija kako bi ga prevazišli. Panika je najviši stepen napetosti i straha. Iako je napad panike kratkotrajan, on je jako intezivan i pacijent tada doživljava pravu psihosomatsku buru. Oseća strah, predoseća katastrofu, misli da će mu se nešto loše dogoditi, da će umreti u tom trenutku, da će izgubiti kontrolu nad sobom i svojim ponašanjem. On zbog toga, zbog niza telesnih simptoma koji prate napad, misli da je oboleo i od neke teške bolesti. Često je prisutan osećaj da će se onesvestiti. On u tim situacijama ili odlazi u Urgentni centar ili poziva Hitnu pomoć. Ni između napada pacijent nije miran već je u konstantnoj strepnji od sledećeg napada. I tako praktično razvija strah od straha. Nakon napada, koji mogu biti više ili manje burni i traumatični, pacijenti se osećaju iscrpljeno, tužno, misle da umiru, pitaju se zašto im se to ponovo dešava...
* Zašto se to dešava?
- Panika se javlja uglavnom iz čista mira, neočekivano, ponekad čak i tokom sna. I pacijenti i doktori se trude da pronađu uzrok napada, tražeći ga i u spoljnim događajima. Međutim, kod napada panike spoljni uzrok uglavnom ne postoji, a panični napad se najšeće dešava kada je pacijent miran, opušten, gleda TV ili se nalazi čak u nekim situacijama koje su relaksirajuće. Ljudi koji dožive takve napade i preokupirani su strahom od sledećeg napada, često menjaju svoje ponašanje da bi izbegli mesta ili situacije u kojima se napad dogodio. Privatna arhiva
* Dakle, teško je utvrditi zašto do ovih napada dolazi?
- U principu jeste, ali trebalo bi imati u vidu da se panični poremećaj često javlja zajedno sa drugim mentalnim i fizičkim poremećajima, uključujući druge anksiozne poremećaje, depresiju, sindrom iritabilnog creva, astmu i zloupotrebu supstanci. Zbog toga je jako važno potražiti stručnu pomoć lekara koji imaju iskustva, te prepoznaju postojeće simptome kako bi ih na pravi način i lečili.
* Da li imate mnogo pacijenata koji pate od napada panike?
- Panični poremećaj je danas jedan od najčešćih problema sa kojim se susrećemo. Od dva do 10 odsto populacije oboleva od anksioznih poremećaja. Međutim, veruje se da je taj broj mnogo veći s obzirom na to da se ne obraćaju svi lekarima. Panični poremećaj se obično razvija u ranom odraslom dobu, i pogađa odrasle i adolescente. Žene imaju dvostruko veću verovatnoću od muškaraca da razviju panični poremećaj. Mnogi ljudi koji pate od napada panike ne znaju da imaju pravi poremećaj koji se uz adekvatnu pomoć može izlečiti veoma uspešno.
* Kako se ustanovljava da neko boluje od napada panike?
- Panični poremećaj se konstatuje kada se napadi javljaju u prilikama gde ne postoji objektivna opasnost, da se takvi napadi ponavljaju, a da između njih pacijent nema simptome. Jer strah nije prirodna emocionalna rekacija kada je uporan, prekomeran, naizgled nekontrolisan i onesposobljava, ometa svakodnevne aktivnosti, i neretko dobija intenzitet panike.
Nervoza
* Zašto se često dešava da oni koji pate od napada panike izbegavju da potraže pomoć psihijatra?
- Zato što lekari koji se bave fizičkim zdravljem kažu pacijentu da je zdrav, da je sve u redu i da je sve to od nervoze. Onome koji ima ovaj problem treba razjasniti da to što ima napade panike nije njegova slabost, i da njegovi simptomi nisu njegova ličnost. Trebalo bi ga uputiti psihijatru, a ne reći "samo se opustite" jer to je kao kad bi osobi sa polomljenom nogom rekli "sve će biti u redu, samo morate da trčite".
* Kako se leče napadi panike?
- Napadi panike, i anksioznost uopšte, svakako su medicinski problem, i kao i bilo koja druga bolest, leči se uz pomoć lekara. Bolest ne prolazi sama od sebe, niti je može pobediti vreme. Simptomi anksioznosti i paničnog poremećaja se uglavnom leče kombinacijom lekova i psihoterapije. Ali, ono o čemu se sigurno manje zna je podatak da se razvojem medicine kao nauke, razvijaju i mnoge nove i savremene mogućnosti u lečenju ovih stanja.
* Koje su to nove mogućnosti?
- Putem virtuelne terapije, pacijent može postepeno da se izlaže situacijama i mestima koje podstiču uznemirenost i strah, a u cilju postepenog prevazilaženja neprijatnog osećanja. Virtuelna terapija je široko primenjiva i korisna u lečenju različitih teškoća kao što su anksioznost, različiti strahovi i fobije. Pruža siguran, fleksibilan i ugodan kontekst za rad terapeuta i klijenta, otvarajući prostor za aktivno učestvovanje klijenta u prevazilaženju postojećih teškoća. Transkranijalna magnetna stimulacija je najsavremeniji metod lečenja putem magnetnog polja. Tretman se radi pulsirajućim magnetnim impulsima na tačkama koje su naučnici procenili odgovornim za izazivanje određenog poremećaja. Tretman je siguran i bezbolan, a pre i nakon tretmana može se nastaviti sa uobičajenim aktivnostima.
BONUS VIDEO - Jednostavne vežbe za jutarnje razgibavanje: Malo vremena za lep početak dana