VIŠAK HOLESTEROLA ZAPISAN U GENIMA? Oprez - I kod mršavih krv može da bude zamašćena, a šansa za infarkt je veća
LjUDI normalne telesne težine, čak i oni koji su mršavi, takođe, mogu da imaju povišen nivo holesterola u krvi.
Foto: Arhiva "Novosti"
To ih, iako sami ne bi ni pomislili da su "kandidati" za kardiovaskularne bolesti, od kojih u Srbiji godišnje umre oko 56.000 stanovnika, uvodi u rizik da razviju neko od oboljenja krvnih sudova i srca. Profesor dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, potvrđuje u intervjuju za "Novosti" da visok holesterol ne bira tip telesne građe, i da telesna težina apsolutno nije reper za određivanje da li osoba pati od visokog holesterola ili ne.
- Ljudi koji izgledaju mršavije pretpostavljaju da nisu u opasnosti od navedenih stvari - kaže prof. Lalić.- Zbog toga ne obraćaju pažnju na mnoge potrebne korake ka zdravijem načinu života. Međutim, najčešće se dešava da su upravo mršavi ljudi koji imaju povišne vrednosti LDL holesterola tipični pacijenti sa genetskim holesterolom.
* Šta to znači?
- Oni obično ne greše u ishrani, a njihov organizam preterano stvara holesterol. Jedan od 200 stanovnika ima takvu grešku.
* Mogu li po nečemu da primete da se problem razvija, i da može dovesti do komplikacija?
- Pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda. Stoga bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola.
Kod jednog od 200 stanovnika u genema je zapisana sklonost za povišen holesterol
* Kada bi prvi put trebalo otići na analize?
- Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina, ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ili ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar.
* Ako se pokaže da je holesterol visok, šta je sledeći korak?
* Da li je moguće da već tad postoje oštećenja, recimo na krvnim sudovimsa, za koje pacijent ne zna?
- Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je visok nivo LDL holesterola. Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti.
Zakoračili u budućnost
* Kada dijetetski režim nije dovoljan, nego moraju da se uključe lekovi protiv masnoća?
- Postoje standardni lekovi kao što su statini, ali i pored njih imamo još jedan lek koji se dodaje uz statine uz koji može da se postigne ta ciljna vrednost LDL holesterola. Međutim ima dosta pacijenata koji su uplašeni od primene statina, neće da se slože s tim da treba doživotno da ih primenjuju iako je o statinima do danas dovoljno izučeno i nema nikakvog rizika po zdravlje, naprotiv značajno pomažu pacijentima. Poslednjih godina u lipidologiji je kao da smo zakoračili u budućnost. Došlo je do razvoja potpuno novih lekova koji mogu značajno da smanje holesterol, a neki od njih se daju jednom ili dsva puta mesečno, a najnoviji jednom u šest meseci.
* Koliko na to utiče činjenica koliko dugo je LDL visok?
- Sve studije jasno pokazuju da što je izloženost većim koncentracijama holesterola duža, rizik od ateroskleroze značajno raste. Tako na primer, osobe koje nemaju povišen holesterol i koje vode računa biće u riziku za infarkt miokarda, aterosklerozu tek posle 60. godine. Taj nivo LDL holesterola kod osoba koje nemaju nikakav rizik (pušenje, gojaznost, dijabetes, godine starosti...) treba da bude manji od 3 mmol/l, praktično niko ne bi trebalo da ima više od 3.
* Znači li to da kod osoba koje imaju i druge rizike nivo LDL teba da se drži na još nižoj granici?
- Kad je umeren rizik taj nivo LDL holesterola je 2,6 mmol/l, sa visokim rizikom LDL treba da bude manji od 1,8 mmol/l, a kod osoba sa najvišim rizikom treba da bude jako nizak, odnosno manji od 1, 4 mmol/l .
* Ako neko od roditelja ima taj poremećaj, da li će se on obavezno preneti na potomke? Foto: Arhiva "Novosti"
- Šanse da će i dete imati povišeni holesterl je 50 odsto. Iz tog razloga je skrining jako važan i ako se otkrije da neko ima tu porodičnu hiperholesterolemiju apsolutno treba da se rade dalje analize holesterola kod dece, kod prvih srodnika, kod roditelja ako ne znaju da imaju pratiće se stanje.
* Zašto uopšte dolazi do porasta nivoa holesterola, da li su jedini razlozi ishrana i nasleđena sklonost?
- Mi se u principu rodimo sa jako niskim vrednostima LDL holesterola. Problem nastaje načinom ishrane, ponašanjem, fizičkom neaktivnošću, gojaznošću. Međutim, određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i određenu genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. To je ono što se zove familijarna ili porodična hiperholesterolemija i uopšte nije retka.
* Kad je reč o takvom, familijarnom poremećaju, da li je on "lakši" ili "teži" nego poremećaji masti izazvani ishranom?
- Osobe sa pomentom genetsklom greškom su izložene jako visokim vrednostima holeterola i ako to ne kontrolišu često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu. Ukoliko mlađe osobe dobiju infarkt uvek treba posumnjati upravo na porodičnu hiperholesterolemiju.
Ako postoji genetska greška šanse da će i dete imati povišeni holesterol je 50 odsto
* Koliko zapravo holesterola treba da unesemo hranom?
- Naša jetra dnevno stvara oko 70 do 80 odsto dnevnih potreba organizma za holesterolom. Svega 20 odsto je potrebno da holesterol unesemo hranom. Holesterol sadrže namirnice životinjskog porekla, pa je dovoljno da se pojede nešto malo od mesa ili recimo jedno jaje, koje sadrži holesterola koji dodatno treba uneti.
BONUS VIDEO - Jednostavne vežbe za jutarnje razgibavanje: Malo vremena za lep početak dana