SUNČANICA I TOPLOTNI UDAR: Kako prepoznati simptome i ukazati pomoć

Izlaganje suncu bez adekvatne zaštite može dovesti do sunčanice i toplotnog udara, a posebno su osetljive starije osobe, deca, trudnice i osobe obolele od hroničnih bolesti. Ugroženi su i radnici koji rade na otvorenom, ali i oni koji borave u neprovetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

Tokom letnjih vrućina, usled direktnog i prekomernog izlaganja suncu i toploti, mogu se pojaviti različita neprijatna stanja nastala usled poremećaja regulacije telesne temperature, poput toplotnog osipa, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica, zbog svoje učestalosti, kao i toplotna isrpljenost i toplotni udar zbog svoje težine i ozbiljnih komplikacija koje mogu izazvati.

KAKO PREPOZNATI SUNČANICU I TOPLOTNI UDAR

Sunčanica nastaje nakon prekomernog izlaganja tela, pre svega glave i vrata, suncu.

SIMPTOMI SUNČANICE:

jaka glavobolja

rast telesne temperature

suva koža

pospanost

vrtoglavica

iznenadna pojava takozvanog "mraka" pred očima

zujanje u ušima

nesvestica

Toplotni udar može da nastane ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha. Ovakvim stanjima podložni su radnici u pekari, kuhinji, ali i u osobe koje se nađu u zatvorenom pregrejanom automobilu, nekada u javnom prevozu, pa čak i u domu. Nastaje naglo, usled prekomerno povišene telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

SIMPTOMI TOPLOTNOG UDARA:

ubrzano disanje

ubrzan puls

povišena telesna temperatura (viša od 40 stepeni)

osećaj slabosti

suva koža

izostanak znojenja

nizak krvni pritisak

vrtoglavica

žeđ

ponekad gubitak svesti (što bude i prvi znak da nešto nije u redu).

Blaži oblik toplotnog udara je takozvana "toplotna iscrpljenost", koja nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene temperature i velike vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

KO JE NAJVIŠE UGROŽEN

Deca i stariji su u najvećem riziku od sunčanice i toplotnog udara. Deca često ne umeju da kažu odraslima kada su žedna, takođe i kako starimo, sposobnost tela da pošalje mozgu informaciju da je dehidriralo, opada.

Gojaznost takođe povećava rizik, kao i kardiovaskularna oboljenja. Ljudi koji imaju lošu cirkulaciju ili koji su već dehidrirani, možda zbog lekova koje uzimaju u okviru redovne terapije, takođe su u većem riziku

KAKO SE ZAŠTITITI

Kako bi se sprečio nastanak po život opasnih stanja i sačuvalo zdravlje, pridržavajte se sledećih pravila:

Izbegavati boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana

Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine ili u ranim jutarnjim časovima ili kasno uveče

Adekvatno oblačenje u garderobu od prirodnih materijala, svetlih boja

Nošenje kape, šešira ili kačketa na glavi i naočara za zaštitu od sunca

Redovna hidratacija organizma

Izbegavati alkohol, gazirane sokove, kao i napitke sa previše kofeina i šećera

Jesti manje, lagane obroke

Konzumirati više sezonskog voća i povrća

Ukoliko ne postoji klima uređaj, u ranim jutarnjim satima otvoriti sva vrata i prozore kako bi prostor bio adekvatno provetren i rashlađen

Ukoliko ulazite u vozili koje je dugo bilo na suncu, obavezno otvoriti sva vrata i sačekati nekoliko minuta da se provetri

Hronični bolesnici bi trebalo da budu oprezni i provere sa svojim lekarom da li neki od lekova u okviru njihove terapije mogu dovesti do promene u toku bolesti usled visokih temperatura.

SUNČANICA I TOPLOTNI UDAR - PRVA POMOĆ

Pojave glavobolje, mučnine, vrtoglavice i povrćanja znak su za uzbunu posebno kod dece, hroničnih bolesnika i starijih osoba i potrebno je odmah javiti se lekaru.

Ukoliko je osoba dobila sunčanicu, trebalo bi je odmah skloniti sa sunca, ako je moguće u klimatizovanu prostoriju, ili makar u zamračenu i dobro provetrenu sobu. Tuširanje ili par hladnih obloga na čelu i vratu bi takođe bilo od pomoći. Tečnost ne bi trebalo davati odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje gutljaje. Duži odmor i oprez u sledećim danima pri izlasku na sunce je neophodna.

Ukoliko je došlo do toplotne iscrpljenosti, osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, zamračenu, prostoriju, i skinuti joj odeću. Rahladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak. Pijenje rashlađene tečnosti će pomoći.

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko postoji sumnja da je neko doživeo toplotni udar potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć ili se javiti najbližem domu zdravlja.

Dok ne dođe stručna pomoć, skloniti osobu sa sunca ili je izvesti iz pregrejane prostorije i oslobodite je suvišne odeće. Umivanje i tuširanje mlakom vodom može olakšati stanje. Takođe, nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i u sledećim danima, nekad i sedmicama. Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne odobri ponovni izlazak na toplotu.

(rt.rs)