PAZITE SE STOMAČNOG VIRUSA: Počinje povraćanjem, a zatim sledi temperatura
PODACI pokazuju da u Evropi gotovo svako dete u prve tri godine života oboli od akutne infektivne dijareje bar jednom.
Slična situacija je i u Srbiji, pa je stomačni virus najčešći razlog za hospitalizaciju dece mlađe od pet godina. Sezona kada je stomačni virus najrasprostranjeniji među najmlađima je od novembra do aprila meseca, ali se dešava i tokom leta, naročito za vreme putovanja i promene sredine.
U intervjuu za "Novosti", asistent dr Ivan Milovanović, pedijatar-gastroenterolog, šef Dnevne bolnice gastroenterologije, Univerzitetske dečije klinike "Tiršova", kaže da su najčešći uzročnici stomačnih viroza Rota, Adeno i Noro virus:
- Klinička slika počinje obično povraćanjem pa se potom javlja povišena telesna temperatura i vodenaste stolice. Nije isključeno ni da je uzročnik tegoba bakterija, ali činjenica je da su bakterijske infektivne dijareje retke. Kada se dogode, one imaju nešto težu klinički sliku. Takva deca uglavnom imaju izrazito visoku temperaturu, često imaju bolove u trbuhu i krv u stolici, pa čak i neurološke ispade. Najčešći uzročnici su kampilobakter i salmonela, koji često dovode do trovanja hranom, posebno u letnjim mesecima.
* Osim težine simptoma, kako se još razlikuje virusna od bakterijske dijareje?
- Rutinski nije potrebno utvrđivanje uzročnika akutne infektivne dijareje kod svakog deteta. Mikrobiološko testiranje se primenjuje samo kod onih sa povišenim rizikom za bakterijsku infekciju, kao što su onkološki pacijenti, deca sa hroničnim bolestima creva i veoma teškom kliničkom slikom ili pak simptomima koji traju duže od sedam dana. Ukoliko se odlučimo za analizu stolice, možemo analizirati antigene na najčešće virusne uzročnike, ili pak zasejati uzorke stolice za bakterijsku analizu (koprokultura). Ukoliko postoji podatak o skorijoj upotrebi antibiotika, potrebno je u stolici analizirati toksine klostridije.
* Zašto je često potrebno dete hospitalizovati zbog stomačnog virusa?
- Dehidratacija, odnosno gubitak tečnosti je glavni problem kod akutne infektivne dijareje i on je izraženiji što dete više povraća ili ukoliko ima veći broj stolica, i što je dete mlađe. Zato je osnova lečenja nadoknada tečnosti i to prvenstveno rastvorima za oralnu rehidrataciju, a ukoliko oni nisu pri ruci može i rastvorena supa iz kesice ili razblaženi sok od jabuke.
* Ako lekar nije u blizini, da li je racionalno dati detetu antibiotik "na svoju ruku"?
- Antibiotici se ne preporučuju kod većine dece, jer je ovo samoograničavajuća bolest koja će spontano proći za najviše sedam dana. Pored rehidratacija preporučuje se primena i probiotika. Posebna vrsta ishrane se u najvećem broju slučajeva ne preporučuje, odnosno već nakon šest sati od početka dijareje treba, ukoliko je moguće i dete ne povraća, uspostaviti što normalniju ishranu.
PRIPREMA ZA MORE
* Treba li dete posebno pripremati za odlazak na more u smislu da mu se preventivno daju probiotici?
- Preventivna primena probiotika je rezervisna za onu malu grupu dece koja inače prilikom putovanja ili nakon primene nekih antibiotika imaju prolivaste stolice. Njihova crevna flora je nešto nestabilnija i treba je pojačati sa primenom probiotika u trajanju od nekoliko nedelja, odnosno sve dok su na potovanju. Najveći broj dece ne zahteva preventivnu primenu probiotika.
* Koliko traje lečenje ako dete završi u bolničkoj postelji?
- Lečenje ne traje dugo, maksimalno pet do sedam dana i većinom se radi na nadokadi tečnosti, davanju antipiretika i prevenciji komplikacija. Ponekad se uradi i ultrazvučni pregled trbuha da bi se isključili hiruruški uzroci bola u trbuhu, kao što je upala slepog creva. U suštini ovakve hospitalizacije najčešće nisu komplikovane i deca kada počnu da jedu i piju već mogu da idu kući.
* Kada dete dobije stomačni virus da li će i roditelje da inficira?
- Infekcija drugih članova porodica je moguća i naročito je opasna za drugu decu, braću i sestre, ukoliko ih inficirano dete ima. Zato je od prvorazrednog značaja higijena ruku svih ukućana jer se na taj način virus najčešće prenosi. Dakako i roditelji mogu da obole, ali je klinička slika najčešće mnogo blaža, a period trajanja bolesti je kraći nego kod dece.