GLAVA PUCA OD OTOPLJENJA: Svakodnevne promene vremena izazvaju tegobe i kod zdravih
GLAVOBOLjA, pad koncentracije, promena raspoloženja i umor, tipične su tegobe do koji dovode promenljive vremenske prilike.
Foto Shutterstock
Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine kaže da je organizmu potrebno tri do četiri dana da se adaptira na novonastale vremenske prilike, a kada su promene klimatskih parametara nagle, nastaju neprijatne senzacije:
- Žustre promene temperature vazduha i atmosferskog pritiska u smislu dnevnih oscilacija najčešće uzrokuju glavobolju. Uz sve to vlažnost vazduha i prisustvo vetra iniciraju bol u glavi vaskularnog porekla, kao što je migrena, i u vezi je sa reakcijom krvnih sudova vrata i glave na uticaj nestabilnih klimatskih uslova.
Naša sagovornica napominje da ne postoji čovek na koga ne utiču prirodne pojave i dešavanja u atmosferi. Kod nekih je to, kaže, izraženo u manjoj, a kod drugih u većoj meri. Najosetljiviji su oni koji već imaju hronično oboljenje, pa se stanje pogorša usled naglih promena klime.
- Poznato je odavno da se pri svakoj promeni vremena u atmosferi stvaraju elektromagnetni impulsi koji direktno deluju na zdravlje pojedinca - priča dr Šehić. - Atmosfera puna pozitivnih jona, kao u trenutku nevremena, deluje nepovoljno na organizam i, posebno teško, takvo stanje podnose astmatičari i srčani bolesnici. Suprotno od ovoga, posle kiše atmosfera je puna negativnih jona, koji su povoljni po zdravlje ljudi.
Promenljive vremenske prilike podrazumevaju talase zahlađenja i otopljenja, a te promene se direktno odražavaju na arterijski pritisak.
Terapija
NA vremenske prilike ne možemo da utičemo, ali možemo da pomognemo organizmu da im se lakše prilagodi.
- Trebalo bi kada nam se za to ukaže prilika da boravimo na otvorenom u šetnji ili drugoj blažoj fizičkoj aktivnosti - kaže dr Šehić. - Obezbediti dovoljno dnevnog odmora i sna tokom noći, i takođe vrlo značajno je i da se jede umereno, češće a količinski manje. Mogu da pomognu i svetli čajevi, kao i hrana bogata vitaminima, lako svarljiva.
- Nagli pad spoljašnje temperature provocira telo koje ubrzava svoje aktivnosti - priča dr Šehić. - Povećava se izlučivanje urina, a nivo minerala kao što su natrijum, kalcijum, magnezijum, rastu u krvi i uslovljavaju skok krvnog pritiska opterećujući srce i krvne sudove. Zato su u takvim prilikama češći srčani i moždani udari. S druge strane, naglo isparavanje i otopljavanje provociraju širenje krvnih sudova, znojenje, gubitak tečnosti i shodno tome, nastaje pad krvnog pritiska i umor. Uz sve navedene atmosferske činioce, neretko postoji i vetrovit period. Topao vetar je provokator nastajanja psihičkih tegoba, u smislu nemira, nemotivisane strepnje, pada raspoloženja, pa i razdražljivosti. Na isti način deluje i tmurno vreme sa manjkom dnevnog svetla.
Doktorka Šehić objašnjava da ovakvi iritativni faktori utiču na vegetativni nervni sistem i pojačavaju napetost mišića, preosetljivost, pad koncentracije, razdražljivost, pa je preporučljiv oprez u saobraćaju.