KAKO SE IZBORITI SA STRESOM: Dr LJiljana Simić - Umereni optimizam pomaže da se iščupamo iz vrtloga
KADA problemi sateraju čoveka uza zid, počinju da se javljaju pitanja kako prevazići brige, strahove, poslovne probleme, narušene porodične odnose, uznemirenost, razdražljivost...
Foto: Shutterstock
U tom magnovenju stres često poražava čoveka, a potom slede rastresenost, zaboravnost, dekoncentrisanost, umor, iscrpljenost, poremećen san... Iako se oni koji su upali u ovaj vrtlog, uz sve realne probleme, suočavaju i sa osećanjem da izlaza nema, u intervjuu za "Novosti" dr Ljiljana Simić, specijalista psihijatrije, za njih ipak ima ohrabrenje:
- Sagledavanje problema sa više strana pruža veći izbor rešenja, a opšta preporuka je mobilizacija sopstvenih snaga, ispred svega pozitivan stav i odnos da su problemi rešivi. U nepovoljnim vremenima umereni optimizam je poželjan kao sposobnost prilagođavanja i motivacije za prevazilaženje. Najbitnije je podeliti strahove, nemir, slutnje sa sebi bliskima, izgovoriti ih naglas. Nekad samo slušanje sebe donese odgovor. U opštem trčanju, dinamici, bolje organizovanje, manje zadatih obaveza, revidiranje ciljeva i sagledavanje svojih mogućnosti olakšava življenje.
* Kako naći motiv za pozitivan stav?
- Najveći motiv je lična ispunjenost, pripadati nekome, voleti, davati sebe i primati povratne emocije. U teškim, stresnim vremenima, upravo to je zaboravljeno. Mehanizmi suočavanja sa problemima su različiti prema našem sklopu ličnosti i obrascima ponašanja. Za mnoge je izbor da se fizičkim aktivnostima izbaci negativna energija. Savremeni stil života zahteva da se u kulturu življenja uključi sportska aktivnost kroz rekreativno treniranje. Benefiti su povećanje opšte energije u telu, veća mogućnost transporta kiseonika, a najvažnije, bolji rad nervnog sistema.
* Mnogi kažu da se, kada se dobro naspavaju, bolje osećaju.
- U mnogim situacijama regulisanje spavanja je način da se kvalitetnim snom organizam fizički i mentalno obnovi. Dakle, to jeste način. Jer, svakodnevni radni ritam i tempo življenja uslovljavaju na prilagođavanje neprekidnom pritisku, i često za posledicu imaju narušenost osnovnih funkcija. Upravo sve učestalije ljudi zbog stresa imaju narušenost spavanja.
* Pomaže li bavljenje umetnošću?
- Umetnost je od davnina poznata kao vid terapije i zauzima značajno mesto. U slobodnim aktivnostima slikanje, muzika, vajanje, keramika ili oblikovanje drveta mogu da budu odličan vid odbrane od stresora, kao način fokusiranja uma na stvaranje, a istovremeno i distanciranje od dinamike posla i životnih dešavanja. Privatna arhiva
* U teškim situacijama mnogi posežu za alkoholom i tvrde da pomaže.
- Jedan od načina na koji se ljudi bore protiv stresa je zloupotreba alkohola, pa čak i narkotika. Napetost, nervozu, brigu, strah po opštem usvojenom modelu pojedine osobe "rešavaju" upotrebom alkohola kao najpoznatijeg "anksiolitika" koji inicijalno opušta kočnice, podiže raspoloženje, ulepšava stvarnost. Ali, trebalo bi da znaju da su rezultati kratkoročni, a neretko se zamenjuju dugoročnim problemom koji eskalira u bolest zavisnosti, koja zahteva iscrpno i teško lečenje.
* Šta ako se ne razviju dobri načini za borbu protiv stresa?
- Ako ipak brige, strahovanja, gubitak snage i energije prevladaju i naruše funkcionisanje, pomoć psihijatra je tu, da kroz psihoterapijske tehnike usmeri na racionalnije sagledavanje problema. Ponekad stres dobija dimenzije ugrožavajućeg po telesno zdravlje, pa se uz suportativne tehnike uvodi i farmakološka pomoć. Dakle, psihijatrija nije samo povezana sa lečenjem ozbiljnih psihičkih poremećaja, već je, prateći trendove i zahteve življenja, tu da pomogne u svakodnevnim dilemama, u spoznaji sebe, rušeći predrasude, stigme, arhaične strahove, pružajući mogućnost za kvalitetnost i uspešnost.
POJAČANO LUČENjE KORTIZOLA
*Kada je kortizol kao hormon stresa poželjan?
- Pri porastu stresa i napetosti - situacije kada se opredeljujemo za "borbu ili odstupanje", nervni sistem šalje signal nadbrubrežnim žlezdama da se dodatno aktiviraju u smislu pojačanog lučenja kortizola - hormona stresa. Dakle, normalno je poželjan u situacijama kada bi trebalo da se izborimo za nešto, odbranimo. Ovaj hormon kontroliše rad jetre i na taj način naše telo jednostavno rečeno sprema odbranu. Međutim, u stalnim stanjima napetosti, situacije pripreme za borbu, naš nervni sistem kontinuirano šalje signale nadbubrežni žlezdama, a one pojačano luče kortizol. Rezultat su telesna oboljenja. Sažeto, stres animira nervni sistem, a on kao "dirigent svih organa" podstiče na dodatni rad i odbranu tela, što vodi u iscrpljivanje, potrošnju i na kraju opštu bolest svih sistema.
* Kako prevaziđi mišljenje da je samo usled teških psihičkih poremećaja potrebna pomoć psihijatra?
- Kada se sagovornicima predstavite da ste psihijatar,iznenađeno se osmehnu govoreći "baš to nam treba", a zapravo se osete uplašeno, nesigurno, imaju potrebu da sakriju sebe. Jer, od psihijatra je očekivana skener-procena ličnosti. Njegovo iskusno oko vidi i "ono iza". Topao, neposredan, spontan, često humorom obojen razgovor, opusti i onda lagano krenu pitanja.
* Zašto ne bi trebalo da se ćuti o brigama i problemima?
- Dugotrajno izlaganje stresoru dovodi do posledica,narušenosti rada više organskih sistema, nastanka psihosomatskih oboljenja - telesnih bolesti uzrokovanih psihičkim uzrocima. U njih se svrstavaju hipertenzija, dijabetes, infarkt miokarda, maligna oboljenja, kožna oboljenja...