BOLESTI VENA SVE ČEŠĆE: Upozorenje stručnjaka - komplikacije mogu biti teške, obratite pažnju na prve simptome

One to u početku i jesu, međutim u odmaklim stadijumima teške venske bolesti se razvijaju ozbiljne medicinske komplikacije koje se javljaju kad dođe do tromboze dubokih vena, tromboflebitisa površnih vena, pokretanja tromba prema srcu i posledične embolije pluća koja može biti fatalna.

Iznoseći ove konstatacije, koje bi svima trebalo da budu opomena da ne zanemaruju probleme s venama, akademik profesor dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg, u intervjuu "Novostima" upozorava na još jednu, tešku moguću posledicu zanemarivanja bolesti:

- Venski ulkus je teška hronična posledica venskih oboljenja sa zastojem krvi u nogama i razvojem dermohiodermitisa. Otvaranje venskog ulkusa je veliki problem jer on godinama ne zarasta, sve dok se hirurški ne uklone razlozi venskog zastoja. Zato proširene vene ne treba shvatati kao prevashodno estetski problem. Vensku bolest treba lečiti na vreme.

Prvi simptomi bolesti

* Znači li da je to "na vreme" već od prvih tegoba?
- Da, a početni simptomi venske bolesti su: osećaj težine u nogama, bolovi koji su sve izraženiji pri dugom stajanju i sedenju, oticanje nogu i zglobova, umor, osećaj napetosti, žarenje, bockanje, svrab, nemir u nogama, pojava tvrdih, crvenih i bolnih kvrga na nogama (tromboza površinskih varikoznih vena). Tromb u veni može da se otkine i nošen strujom krvi završi u plućima stvarajući plućnu emobliju, koja je potencijalno smrtonosna komplikacija. Veliki je problem što nakon razvoja tromboze i trombofebitisa oboljenja vena mogu da dovedu do propadanja kože sa razvojom venskog ulkusa u vidu rane na potkolenici koja ne zarasta.

Foto: Milena Anđela

* Koje su moguće terapijske opcije, od lekova do operacije, i kada se primenjuju?

- Lečenje venskih oboljenja je doživelo veliki progres i transformaciju u poslednjih 10 godina. Prvo, dijagnostika venskih oboljenja je postala potpuno neinvazivna, bezbolna. Za lečenje posledica venske tromboze razvijen je čitava spektar antikoagulantnih lekova, koji sprečavaju i otklanjaju vensku trombozu. Niskomolekularni heparin se primenjuje potkožno radi prevencije i lečenja venske tromboze i njenih komplikacija, kao što je plućni tromboembolizam.

* To nisu i jedini pomaci?
- Veliki pomak ostvaren je i uvođenjem oralnih koagulansa, lekova koji ne zahtevaju davanje potkožnih injekcija već se uzimaju kao tablete i služe za uspešnu dugoročnu zaštitu od moguće venske tromboze. Simultano se razvila čitava grupa flebotropnih lekova (detraleks) koji popravaljaju vensku cirkulaciju i štite venski endotel od inflamacije, odnosno zapaljenja.

* Da li su venske bolesti sada masovnije nego ranije?
- Oboljenja vena su pratilac čoveka od najranijih dana u predistoriji, ali sa razvojem civilizacije čovek se opteretio dugotrajnim stajanjem, sedenjem, lošom hranom i drugim faktorima rizika. Vene na nogama se prošire kada popusti vezivno tkivo u njihovom zidu i tako izgube sposobnost odvođenja krvi iz nogu prema srcu. Tako nastaju varikoziteti. Slabost venskih zalistaka (valvula), koje usmeravaju krv prema srcu dovodi do refluksa venske krvi i njenog nagomilavanja u potkolenicama. Dugotrajni zastoj krvi u opterećenim venama može da dovede do tromboze. Tromboza vene potpuno sprečava vraćanje venske krvi prema srcu i stvara uslove za veliki broj kasnijih komplikacija, kao što je fatalna embolija pluća i venski ulkus.

 

Uzroci proširenih vena

* Šta doprinosi pojavi varikoziteta?
- Najvažniju ulogu u nastanku proširenih vena ima genetika, ali i faktori rizika u koje spadaju i životne navike, naročito dugotrajno stajanje i sedenje u mestu. Šetnja je lekovita jer pokreće vensku krv. U trudnoći se naročito stvaraju uslovi za nastanak proširenih vena. Među rizicima se izdvajaju dugo sedenje ili stajanje, prekomerna telesna težina, hormonske terapije, hronična opstipacija i oralna kontracepcija. Ravna stopala takođe utiču na lošiju vensku cirkulaciju. Važnu ulogu u funkcionisanju vena igraju venski zalisci (valvule, male pregrade) koji održavaju tok krvi u nogama suprotno gravitaciji. Ukoliko su zalisci oštećeni, krv počinje da se zadržava u donjim delovima tela, pa vene počinju da se šire. Kada je cirkulacija na taj način otežana, stvara se mogućnost za zapaljenja vena i pojavu tromba.

* Šta je po vama u poslednjoj deceniji ili dve bio najveći pomak u lečenju ovih oboljenja?
- Pojava minimalno invazivnih bezbolnih operacija proširenih vena dovela je do velikog olakšanja za pacijente sa varikozitetima. Ove minimalno invazivne metode su značajno unapredile lečenje oboljenja vena. Najbolja i najbezbolnija metoda je radiofrekventna ili laserska intervencija kojom potkožno "spaljujemo" veliku potkožnu venu, koja je uzrok pojave proširenih vena u slučaju propadanja njenih valvula. Radiofrekventna i laserska minimalno invazivna intervencija daje najbolje estetske rezultate, na duge staze. Punkcija vene se obavlja pod kontrolom ultrazvuka, da bi se plasirao kateter za endovensku ablaciju. Intervencija se izvodi uz primenu lokalne anestezije, u kombinaciji sa vrlo blagom analgosedacijom. Ta, tumescentna anestezija izaziva spazam površnih vena pružajući mogućnost da ligatura perforantnih vena, flebektomija i miniflebektomija budu urađene bez krvarenja.

Ne ignorištite prvu pojavu proširenih vena

* Koje najčešće greške prave pacijenti sa proširenim venama, a dovode do najtežih posledica?
- Ignorisanje venskih problema stvara uslove za pogoršanje bolesti i pojave tromboze sa svim njenim kasnijim komplikacijama. Imajući u vidu laku bezbolnu primenu i dobre rezultate savremenih endovenskih tehnika, šteta je dopustiti da se oboljenja vena razviju do odmaklih stadijuma sa teškim komplikacijama.

Foto: Jutjub printskrin

* Ima li i kakvih pomaka u hirurgiji bolesti vena?
- U toku je razvoj brojnih novi procedura koje imaju za cilj da još više olakšaju lečenje varikoznog sindroma (netermalne procedure), međutim sada je već jasno da je laserska i radiofrekventna ablacija potvrđena i uspostavljena kao standard za moderno bezbolno lečenje varikoznog sindroma. Endovenska ablacija vene laserom ili radiofrekventnom energijom se izvodi pod ultrazvučnom kontrolom. Pacijent može istog dana, posle intervencije, da se vrati kući ili da provede u bolnici jedan dan, za svaki slučaj. Oporavak u kućnim uslovima traje sedam dana. Odmah nakon operacije se oblači kompresivna elastična čarapa, koja se nosi do kraja perioda oporavka. Nakon toga se pacijent vraća svojim uobičajenim aktivnostima, uz što više hodanja.

* Kada se primeni sve i uradi i operacija, može li se reći da je osoba izlečena ili je to patologija koja se vraća?
- Strah od ponovne pojave proširenih vena nije opravdan. Identifikovanje ultrazvukom i ligatura perforantnih komunikantnih vena, važan je deo intervencije da bi se sprečila pojava recidiva. Ranije su se pojave naknadnih vena dešavale nešto češće jer nije bilo intraoperativne ultrazvučne dijagnostike, koja danas omogućeva da pronađemo i odstranimo svaku venu koja bi potencijalno mogla da se pojavi nakon više godina.

 BONUS VIDEO - Jednostavne vežbe za jutarnje razgibavanje: Malo vremena za lep početak dana