MOŽDANI UDAR U 19. GODINI: Alarmantno upozorenje stručnjaka - Ovo su uzroci i simptomi šloga, prepoznajte i na vreme

U nepromenljive faktore rizika za ovu bolest ubraja se i starosna dob pacijenta, odnosno, što je neko stariji smatramo da ima veći rizik da oboli. Međutim, svedoci smo da je u poslednjih tridesetak godina sve veći broj mladih pacijenata koji doživljavaju moždani udar, kaže, za "Novosti", primarijus dr sci. med. Marjana Vukićević, specijalista neurologije i direktorka Bolnice "Sveti Sava" u Beogradu.

- Ako, uslovno rečeno, moramo povući neku granicu, mlađi odrasli su osobe ispod pedesete godine starosti. Devedesetih godina prošlog veka mlađi pacijenti činili su od pet do 10 odsto svih obolelih od moždanog udara, a prema najnovijim studijama, procenat mlađih je oko 15, a dostiže i do 18 odsto.

* Šta je glavni razlog za ovu pojavu i šta joj dodatno doprinosi?
- Razlog u prvom redu čine klasični vaskularni faktori rizika. Moderan život, nedovoljno fizičke aktivnosti, izmenjena ishrana koja je bogata solima, mastima i šećerima - sve ovo izaziva ranu pojavu povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti i povišenih masnoća u krvi.

* Koje pridružene bolesti ima mlađi svet? Znaju li za njih pre nego što dospeju u bolnicu i leče li ih?
- Povišen krvni pritisak, šećerna bolest i povišene masnoće u krvi u poslednjih nekoliko decenija nisu vezani samo za stariju populaciju. U kliničkoj praksi često viđamo mlađe pacijente koji znaju za hipertenziju ili šećernu bolest, oboljenja koja nisu ozbiljno shvatali i samim tim nisu ih ni lečili. S druge strane, neki pacijenti nisu znali da imaju ozbiljne faktore rizika jer se nisu ni kontrolisali, ili ako su znali, bolest nije bila dobro kontrolisana. Nažalost, posledica ovih nelečenih faktora rizika su mnoge vaskularne bolesti, između ostalog i moždani udar.

Foto: Novosti

* Otkud hronične bolesti kod mlađe populacije?
- To je posebna tema. Uzroke bi trebalo tražiti, kao što rekoh, u promeni stila života, u prvom redu nebalansiranoj ishrani. Pre nekoliko decenija ona nije bila puna šećera, soli i zasićenih masnih kiselina kao danas. Zatim, tu je način života koji podrazumeva višesatno sedenje i manjak fizičke aktivnosti. Takođe, ne možemo zaobići ni hronični stres, kao i zloupotrebu toksičnih supstanci, u koje spadaju pušenje, alkohol i psihoaktivne supstance, pogotovo kod mlađih. Pandemija virusa korona nam je pokazala da ovaj virus, takođe, može biti faktor rizika, kako kod starijih, tako i kod mlađih pacijenata.

* Javlja li se infarkt mozga i kod mladih koji nemaju nabrojane faktore rizika?

- Da, postoji grupa mlađih pacijenata sa moždanim udarom koji nemaju ove klasične vaskularne faktore rizika. Kod njih moždani udar može nastati kao posledica tri najčešće grupe poremećaja. Jednoj grupi pripadaju bolesti srca, bilo strukturne, bilo u vidu poremećaja srčanog ritma, drugu grupu predstavljaju bolesti krvi, koje dovode do povećanog zgrušavanja krvi, dok su u trećoj grupi bolesti arterija.

* Koliko godina imaju najmlađi pacijenti?
- Najmlađi pacijent koji je lečen u ovoj ustanovi zbog moždanog udara imao je 19 godina. Trenutno je na lečenju kod nas pacijentkinja stara 23 godine, kod koje je moždani udar nastao kao posledica raslojavanja zida krvnog suda u vratu, tj. disekcije arterije nakon povrede. Ovo je ujedno i jedan od najčešćih uzroka moždanih udara kod mladih.

* Koje su posledice ovakvog obolevanja kod tako mlade populacije?
- Posledice moždanog udara mogu biti fizičke, mentalne i emocionalne, a često su kombinacija ove tri komponente. Značajno je da se moždani udar može lečiti specifičnom terapijom u prvih šest časova ili malo duže, zbog čega je od najveće važnosti da pacijenti prepoznaju simptome i da se jave u najbližu neurološku ambulantu. Svi koji prime ovakvu specifičnu terapiju imaju značajno bolju prognozu i manji rizik od smrti ili teškog invaliditeta, pa tako i oni mlađi. Posledice teškog moždanog udara kod radno sposobnih pacijenata su i socijalne prirode, jer osim što osoba više nije sposobna da radi i privređuje, više godina će provesti sa invaliditetom, a biće im neophodna tuđa pomoć u zbrinjavanju. Naravno, ima i onih koji se potpuno oporave i vrate prethodnom životu.

* Na koje simptome bi mlađi svet trebalo da obrati pažnju?
- Simptomi, kako kod mladih, tako i kod starijih pacijenata, jesu nagla slabost, utrnulost ili nespretnost jedne strane tela, smetnje s govorom bilo u vidu nerazumljivog govora ili nerazumevanja tuđeg govora, zatim mučnina, vrtoglavica i nestabilnost pri hodu, uz obično još neke neurološke simptome kao što je pojava duplih slika. Nekada, nekoliko sati ili dana pre moždanog udara, mogu se pojaviti upozoravajući znaci, kao što je bezbolan gubitak vida na jednom oku, ili prolazni poremećaj govora, što bi svakoga trebalo odmah da navede da se javi u dežurnu neurološku ambulantu, kako bi se eventualna pojava moždanog udara sprečila.

Foto: Novosti

* Šta možemo očekivati za 10 ili 20 godina?
- Sa razvojem novih tehnologija i lekova u medicini, lečenje određenih stanja je postalo brže i bolje. Od 2015. godine moždani udar se leči i mehaničkim vađenjem tromba iz zapušene arterije, a sadašnja tendencija je da se vreme do mogućeg započinjanja ovakve terapije produži. Naravno, populaciju bi trebalo redovno informisati i podsećati o simptomima moždanog udara, a svaki pojedinac bi trebalo da vodi računa o svom zdravlju, najpre o prevenciji.

BONUS VIDEO - SOLARNA VODA ZA PROČIŠĆAVANjE ORGANIZMA: Evo kako se pravi