NE ODLAŽITE RAĐANJE: Doktor Ana Jeremić , klinički embriolog - Vantelesna ne može da zaustavi sat
NAPREDAK u oblasti biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO), koji se vidi u povećanju uspešnosti postupka, kao i većoj dostupnosti ovih procedura o trošku države, nikako ne bi trebalo tumačiti kao ohrabrenje ženama da odlažu rađanje.
Foto Shutterstock
Jer, kako u intervjuju "Novostima", kaže doktor Ana Jeremić, klinički embriolog, šef odseka kabineta za embriologiju u GK "Narodni front", unapređivanje, i omasovljavanje, postupaka BMPO samo povećava mogućnost začeća, ali ne može da anulira sve prirodne prepreke za trudnoću.
Doktorka Jeremić kaže da Srbija ima nameru da kao nacionalni prioritet postavi populacionu politiku, iskazuje kroz velika ulaganja u procese BMPO. Tako je sada procedura potpuno besplatna: za dobijanje prvog deteta neograničen broj stimulisanih postupaka sa neograničenim brojem zamrzavanja i neograničenim brojem krioembriotransfera, za dobijanje drugog deteta dva stimulisana postupka sa neograničenim brojem zamrzavanja i tri krioembriotransfera.
- Ovo se odnosi na parove koji rade postupak sa sopstvenim reproduktivnim materijalom, a starosna granica za žene je 45 godina. Za postupke sa doniranim ćelijama Republika Srbija plaća parovima i ženama bez partnera, tri postupka sa doniranim spermatozoidima ili jajnim ćelijama i tri krioembriotransfera, gde je starosna granica 45 godina. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja sve napred navedeno plaća. Sa druge strane, sve ove pogodnosti, nikako ne smeju biti povod ženama za odlaganje rađanja, jer je BMPO krajnja mera u dobijanju potomstva.
* Znači, ne sme se zaboraviti da ako se promenio način života, biologija žene, ipak nije? Foto: Privatna arhiva
- Ne bih se složila da se biologija žene nije promenila. Nažalost promenila se u lošijem pravcu. U praksi je sve češći slučaj da imamo mlade pacijentkinje koje imaju oslabljenu rezervu jajnika, pacijentkinje sa prevremenom ovarijalnom insuficijencijom. To ranije nije bio slučaj. Nažalost, takve pacijentkinje su kandidati za donaciju reproduktivnih ćelija. Sa druge strane, sve veći broj pacijentkinja koje zbog načina života imaju probleme vezane za reproduktivnu endokrinologiju, i kojima je potrebna pomoć neke od BMPO procedura, što ne mora nužno značiti i vantelesnu oplodnju.
* Da li u BMPO važe iste zakonitosti kao kod prirodnog začeća, što stariji par manja šansa za uspeh postupka?
- Da, pravilo je isto. Bilo prirodnim začećem, bilo putem vantelesne oplodnje, što je žena starija šansa za uspeh se smanjuje u oba slučaja. Za razliku od muškaraca kod kojih se spermatogeneza obnavlja, kod žena to nije slučaj i broj i kvalitet jajnih ćelija se samo može smanjiti, a na to se ne može uticati. O tome svedoče brojne studije.
*Imate li utisak da žene nekad možda prebrzo, nedovoljno pripremljene ulaze u postupak, a da nije ispitan i regulisan recimo endokrinološki status, hormoni, insulinska rezistencija, gojaznost, i koliko to umanjuje mogućnost uspeha?
BIOPSIJE VEĆ NA STADIJUMU BLASTOCISTE
* KOJI je najraniji stadijum da se otkriju defekti ploda, može li da se interveniše već na nivou oplođene ćelije?
- Već u embrionalnom stadijumu u tu svrhu se radi biopsija blastomera i materijal šalje na genetsko ispitivanje, a embrioni zamrzavaju da bi se sačekali rezultati genetike. Postoje dve osnovne vrste genetičkih testova: preimlantacioni genetski skrining u kome se dobijaju informacije o broju hromozoma i potencijalnim aneuploidijama i preimplantaciona genetska dijagnostika gde se analiziraju pojedinačni geni i utvrđuje rizik od naslednih bolesti. Nekada su se biopsije blastomera radile na stadijumu embriona trećeg dana, a danas se radi na stadijumu blastociste. I metode u genetičkoj laboratoriji su se usavršile. Kada dobijemo izveštaj o genetici svakog pojedinačnog embriona, radi se krioembriotransfer samo zdravih embriona, tj. vraćamo u matericu samo genetički ispravne embrione.
* To podrazumeva multidisciplinarni pristup?
- Po potrebi se uključuje konsultacija endokrinologa, hematologa, urologa i drugih specijalista. Dalje pre BMPO postupka, nekada je potrebno uraditi histerosalpingografiju, histeroskopiju, laparoskopiju, inseminacije i nekad se na ovom putu ispitivanja problem reši i pacijentkinja ostane trudna bez vantelesne oplodnje. Ako i tad ne dođe do trudnoće, imamo kompletno obrađenu pacijentkinju tj. par koji je sada spreman za proceduru vantelesne oplodnje.
* Gde je mesto embriologa u celom postupku BMPO, koliko je važno da se izabere najbolja ćelija, vreme aspiracije?
- Klinički embriolog je neizostavni deo tima jednako važan kao i ginekolog, sa kojim čini tandem, bez čijeg zajedničkog rada i delovanja nije moguće doći do cilja. Sve zrele jajne ćelije podležu metodama mikrofertilizacije i na tom stadijumu se ne radi selekcija. Međutim, zrelost i kvalitet jajnih ćelija su važni, isto kao i zdrav spermatozoid, s obzirom na to da će oni zajedno dati embrion. Dan embriotransfera je stadijum za selekciju, kojom prilikom se odabiraju najbolji embrioni tj. oni koji imaju najveću šansu da daju zdravu bebu.
* Embriolozi su uključeni i u dijagnostičke i terapijske procedure? Foto: Privatna arhiva
- Da, i to u procedure kao što su: kolekcija oocita prilikom transvaginalne aspiracije folikula, konvencionalna in vitro fertilizacija, intracitoplazmatsko injektiranje spermatozoida, praćenje morfokinetike, asistirani hatching, biopsije blastomera, embriotransfer, zamrzavanje i odmrzavanje embriona kao i reproduktivnih ćelija i tkiva, tehnike selekcije spermatozoida, kao i mnoge druge.
* Ipak, embriologa, nema dovoljno?
- Za državu sa problemom nataliteta, kao što je nažalost naša, neophodno je postojanje mnogo većeg broja embriologa. Za očekivati je da po ovom pitanju budu preduzete odgovarajuće mere da se ovo pitanje reši, i to kroz kontinuiranu i kontrolisanu edukaciju, kao i kroz detaljno zakonsko regulisanje njihovog položaja uključujući i koeficijente za utvrđivanje osnovne zarade. Razlog zbog kojih ih nema dovoljno leži i u tome što je kod nas ova oblast u ekspanziji tek poslednjih desetak godina. Nažalost, status embriologa nije onakav kakav zaslužuju, i radimo na tome da poboljšamo njihov položaj.
* Koje su nove svetske smernice u BMPO, u kojem pravcu se ide na povećanju uspešnosti postupka?
- Došli smo do momenta kad uprkos povećavanju stope biohemijskih i kliničkih trudnoća, stopa živorođene dece se nije značajno menjala tj. dostigla je svoj maksimum. Međutim s obzirom na to da se procedure vantelesne oplodnje stalno usavršavaju jer je ovo sada "vruća tema", očekujemo da se to promeni. Sada su aktuelne dodatne procedure kao što su preimlantaciona genetska dijagnostika, in vitro maturacija oocita, ali i druge procedure koja su sada u fazi ispitivanja i koje su pokazale korist kod određene grupe pacijenata. Stoga bi se moglo očekivati da i te procedure uz individualni pristup dodatno poboljšaju konačni ishod.
GLASNO "NE" ZLOUPOTREBAMA
NAPREDAK nauke, svakako, donosi boljitak, ali ima i ekstrema, takođe omogućenih istim napretkom, recimo da se prekidaju trudnoće kada nije željeni pol deteta?
- Svaki napredak nauke na bilo kom polju donosi sa sobom i nove mogućnosti zloupotrebe, među kojima spada i ova koju ste naveli. Međutim, na struci je da jasno i glasno kaže "NE".
* Koliko BMPO je ove godine urađeno u "Frontu" i koji je procenat uspešnosti?
- GAK Narodni front iz godine u godinu povećava broj parova kojima se na ovaj način pomaže. U 2022. godini na našoj klinici je urađeno više od 750 stimulisanih postupaka vantelesne oplodnje sa uspešnošću od oko 50 odsto! Da naglasim da postupke vantelesne oplodnje nikako ne treba mešati sa intrauterinim inseminacijama. Ovo je sve plod sjajnog tima, velike posvećenosti svih nas na čelu sa prof. Željkom Mikovićem i prof. Mladenkom Vasiljevićem. Jako smo ponosni i srećni što sve većem broju parova koji se bore sa sterilitetom pomažemo i to sa ovakvom uspešnošću.
* Da li je nešto drugačije kada se radi sa zamrznutim embrionima i koliko je dosad bilo takvih postupaka?
- Postupak sa odmrznutim embrionima je jednostavniji i komforniji za pacijentkinju jer ne prolazi kroz hormonsku stimulaciju kao u slučaju stimulisanih postupaka. U ovoj godini na našoj klinici je urađeno 93 krioembriotransfera, a izvršeno je zamrzavanje blastocista kod 180 parova. Očekujem da će ih u budućnosti biti više, s obzirom na to da država sada plaća zamrzavanje svih embriona.
BONUS VIDEO - Jednostavne vežbe za jutarnje razgibavanje: Malo vremena za lep početak dana