SMRŠAJTE UZ – GRICKANJE: Pojedini orašasti prodovi utiču na kontrolu apetita

Istraživači su otkrili da konzumiranje od 30 do 50 grama orašastih plodova bogatih hranljivim materijama pomaže u smanjenju apetita. U studiji, oni koji su jeli bademe umesto užine sa ugljenim hidratima smanjili su unos energije za 72 kalorije pri sledećem obroku.

- Naše istraživanje je ispitalo hormone koji regulišu apetit i kako orasi, a posebno bademi, mogu da doprinesu kontroli apetita. Otkrili smo da ljudi koji jedu bademe imaju promene u hormonima koji regulišu apetit i da su verovatno oni doprineli smanjenom unosu hrane - objasnio dr Šarajah Karter sa Univerziteta Južne Australije.

Inače, bademi se mogu jesti sirovi ili pečeni s tim da sirovi imaju više navedenih vitamina i minerala. Mogu se dodavati salatama i jelima, a bedemovo mleko je takođe odlična namirnica. Najbolje ih je jesti na prazan stomak kako bi se obezbedila što bolja apsorpcija hranljivih sastojaka.

Sirovi bademi se preporučuju u slučaju konstipacije, poremećaja u radu disajnih organa, kašlja, srčanih tegoba, anemije, impotencije i šećerne bolesti. Upotreba badema pomaže i u nezi kose, kože i zuba. Dobar su dobar izvor vitamina E, kalcijuma, fosfora, gvožđa i magnezijuma. Sadrže i cink, selen, bakar i nijacin. U odnosu na ostale orašaste plodove badem je jedan od najhranljivijih.

Za osobu do 80kg telesne mase dovoljno je jednom dnevno porcija od 100g sirovih badema. Odnosno od 2 do 4 puta nedeljno po 100g sirovih badema.

Što se oraha tiče, u poređenju sa ostalim koštunjavim voćem, smatra se najzdravijim, pre svega zbog velikog sadržaja omega – 3 masnih kiselina, ali i zbog duplo većeg sadržaja antioksidansa. Orasi su bogati proteinima, dijetalnim vlaknima i vitaminima. Dominiraju vitamini grupe B: B1, B2, B3, B5 i B6, ali prisutni su i vitamini PP, E i A. Minerali koji su prisutni u ovom hrskavom voću su: kalijum, kalcijum, natrijum, gvožđe, fosfor i magnezijum.

Ljudi koji konzumiraju orahe više od pet puta nedeljno, mogu da smanje rizik od srčanog udara (infarkta miokarda) za polovinu. Takođe, studija je potvrdila da konzumiranje oraha produžava životni vek. Redovno konzumiranje oraha može produžiti vaš život za tri do osam godina.

Iz nekih studija postoje indikacije da bi orasi mogli imati i antikancerogena svojstva. Antioksidansi koji su prisutni u orasima su boljeg kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u ostalom koštunjavom voću i samim tim efikasniji su u sprečavanju oštećenja ćelija organizma, pri reakcijama oksidacije i štetnom delovanju slobodnih radikala.

Orasi vrlo brzo izazivaju osećaj sitosti i imaju veoma nizak glikemijski indeks, pa su pogodni i za dijabetičare. Zahvaljujući orasima, ljudi jedu manje hrane i ne osećaju glad. Istraživanja su potvrdila da konzumiranje dve šake oraha dnevno (50 do 60 gr) ne utiče na telesnu težinu.