ŠTA JEDEMO (NE) ZAVISI OD – GENA? Naučnici ispitivali vezu izbora namirnica i geografskog porekla ljudi

Dva slučajno izabrana čoveka iz jedne grupe imaju tendenciju da se genetski više razlikuju jedan od drugog nego dve različite ljudske populacije u proseku.

Da li to važi i kada su u pitanju stil života i kultura? U nedavno objavljenom članku autori sa univerziteta u Tartuu, Torinu, Trstu i Padovi, istraživali su da li na takve genetske razlike možda utiče ishrana. Analizirali su 79 različitih namirnica unutar šest populacija duž istorijskog Puta svile, rute koja se proteže duž cele Centralne Azije.

Otkrili su da sklonosti prema određenoj hrani mogu da se kombinuju da bi se sakupio diskretni broj "potpisa hrane" koji se utiskuju u genetiku. Zapanjujuće je da ovi potpisi ili profili nisu bili tipični za određeno selo ili zemlju. Stoga su identifikovani potpisi hrane bili povezani sa drugim karakteristikama ispitanih pojedinaca, kao što su starost, biološki pol i drugi kulturni izbori. Ipak, neke izuzetke su predstavljale određene namirnice dostupne samo u određenim zemljama. Među njima se izdvajaju neki tipični proizvodi iz regionalnih kuhinja, kao što su gruzijski slani sir sulguni i kurut, sušene kuglice od jogurta, nomada iz Centralne Azije.

Količina informacija o ishrani koju su istraživači mogli da povežu sa zemljom porekla bila je samo 20 odsto, što je veliko, ali još nije dovoljno da objasni uočene obrasce.

Kako se razlike u genetskoj strukturi i preferencijama za hranu između zemalja mogu prevesti u "genetsku" i "hranu" udaljenosti, one su ucrtane na geografsku kartu radi poređenja sa stvarnim geografskim rastojanjima između lokacija za uzorkovanje. Mapa u nastajanju je pokazala da je kultura samo malo više uporediva sa geografijom nego genetikom za analizirane grupe, u skladu sa onim što je proizašlo iz ostatka rezultata.

Bez obzira na to gde živite ili gde ste rođeni, ispostavilo se da vaši izbori (barem kada je u pitanju potrošnja hrane) više zavise od vašeg pola i starosti i drugih kulturnih karakteristika - zaključila je dr Serena Aneli, prvi autor studije.