TIKOVI NASTAJU POSLE STRESA: Nekontrolisani pokreti, ili glasovi, javljaju se i kod dece

Kod većine dece ovakvi postupci nisu znak ozbiljno narušenog zdravlja, već su prolazni i ne zahtevaju detaljna ispitivanja i terapiju. Klinički asistent doktor Aleksandar Dimitrijević, neurolog-pedijatar Dečje univerzitetske klinke "Tiršova", u intervjuu za "Novosti" kaže da je stres jedan od glavnih okidača za nastanak tika ili za njegovo pogoršanje, ukoliko već postoji:

- Dakle, pojavi tika, prema pravilu, prethodi akutna ili hronična izloženost stresu. Ukoliko tikovi traju duže od godinu dana, bilo da su motorni ili vokalni, smatramo ih hroničnim i oni zahtevaju intenzivniji rad sa detetom i terapiju.

* Koji su tipični, a koji atipični tikovi?

- Tikovi su po definiciji nagli, neritmični, nesvrsishodni nevoljni pokreti ili zvukovi koji inače imaju oblik voljne automatske radnje. Mogu da budu jednostavni - kada obuhvataju nekoliko mišića ili jednostavnih zvukova i složeni - kada obuhvataju više grupa mišića, kao i izgovaranje cele reči i rečenice uz nesvrsishodne pokrete tela. Takođe, dele se na motorne, kao što su žmirkanje, treptanje, trzanje glavom i ramenima ili složenije, koji traju duže, sporiji su i smisleniji pokreti poput udaranja, griženja, pravljenja nekih izraza lica. Vokalni tikovi se kreću od besmislenih zvukova ili glasova, preko slova, reči, fraza pa i do toga da detetov govor u potpunosti bude narušene strukture i arhitektonike.

* Kako se razlikuju bezopasni i prolazni tikovi od onih koji ipak ukazuju na neko obolenje?

- Tikovi se apsolutno nikada ne dešavaju u snu. Ukoliko se pored prostih motornih tikova uoče i neki kompleksni koji se ispoljavaju kroz glasnu vokalizaciju i izgovaranje glasnih nekontrolisanih reči i rečenica, uz izmenu ponašanja deteta, neophodno je dete odvesti lekaru, prvenstveno pedijatru-neurologu. Ukoliko pored pojave tikova roditelj uoči da postoje epizode zagledavanja ili nereaktivnosti deteta ili da postoji neka sumnja na moguće druge izmene u stanju svesti i ponašanja deteta neophodno je uraditi dodatna ispitivanja, prvenstveno neurološki preged i snimanje električne aktivnosti mozga. Ovim ispitivanjem je neophodno isključiti određene retke tipove epilepsije kod dece koji se mogu prezentovati ili imati neke od karakteristika tikova.

* Koje druge neurološke bolesti uzrokuju pojavu tikova?

- Iako je u najvećem procentu slučajeva uzrok tika psihološki, postoje neka retka neurološka stanja koja se inicijalno mogu prezentovati kao tikovi. Jako retko, stanja nalik tiku mogu odgovarati neurološkim poremećajima koji se nazivaju poremećajima pokreta (distonije), kao što su to blefarospazam, koji karakteriše nevoljno i nekontrolisano stiskanje mišića oko oka, u početku prati učestalo treptanje. Palacanje i plaženje jezikom je karakteristično i za neurološko obolenje - lingvalna diskinezija. U takvim slučajevima tek sa napredovanjem bolesti koja nevoljnim pokretima zahvata i druge delove tela, shvatamo da se radi o progresivnom neurološkom oboljenju koje je samo na početku ličilo na tik. Na sreću, ovakva oboljenja su jako retka u dečjem uzrastu, ali je upravo zato na početku simptoma neophodan pregled pedijatra neurologa koji će pored neurološkog pregleda razmotriti koji pacijent zahteva dodatno ispitivanje.

* Šta kada tikovi nisu bezopasni i prolazni, tačnije koje su mogućnosti lečenja?

- U najvećem procentu slučajeva tikovi su prolaznog karaktera - javljaju se više puta na dan najmanje mesec dana i pokazuju tendenciju da u određenim situacijama pokazuju veću učestalost tegoba i traju najduže do godinu dana. U nekim situacijama, kada postoji evolucija simptoma ili kada tik postane problem koji se ispoljava toliko često i u meri da počinje da remeti svakodnevno funkcionisanje deteta i njegov životni ritam, neophodan je adekvatan tretman, prvenstveno psihoterapijski, a u ređim slučajevima i primena lekova kako bi se tegobe prekinule. Jednostavno rečeno - ukoliko tegobe postanu primetne bližem i širem okruženju (porodica, škola, vršnjaci), treba potražiti pomoć lekara. Cilj terapije je da se kod deteta smanji napetost, anksioznost i uklone provokacioni faktori koji utiču na njihovu pojavu. Takođe - relaksacione tehnike poput bavljenja sportom ili drugim aktivnostima koje prijaju detetu uz uklanjanje provokacionih faktora su najčešći način da se napetost i stres kod deteta smanje, a samim tim i ukloni pojava tikova.