DIJAGNOZA RETKIH TUMORA KASNI ČETIRI GODINE: Dr Bojana Popović o uzrocima pojave neuroendokrinih maligniteta, otkrivanju i lečenju

Podaci iz velikih registara ukazuju da je njihova učestalost od 2003. godine porasla gotovo tri puta: sa oko 2,5 slučajeva na 100.000 stanovnika na oko sedam slučajeva na isti broj stanovnika. Asistent dr Bojana Popović iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da su najčešći NET digestivnog trakta i pluća.

U intervjuu za "Novosti" dr Popović prvo iznosi dobru vest za pacijente, a to je da je značajan broj ovih tumora relativno neaktivan:

- Ovi pacijenti uz terapiju imaju odličnu kontrolu bolesti, radno su sposobni i funkcionalni i imaju odlično preživljavanje - kaže dr Popović.

* Zna li se šta je uzrok porasta učestalosti javljanja ovih tumora?
- Oni su definitivno u porastu, ne samo u našoj zemlji nego i u svetu. Dosta se diskutovalo o uzrocima ovog porasta i danas se smatra da nisu neuroendokrini tumori postali učestaliji, već se jednostavno bolje prepoznaju. Tome je doprinelo ne samo povećanje svesti o postojanju ove retke grupe tumora već i fantastičan razvoj modernih dijagnostičkih procedura.

* Ipak, ima ograničenja u dijagnostici NET.
- Savremene dijagnostičke metode za otkrivanje NET još nisu široko dostupne. Ovo se prvenstveno odnosi na sofisticirane metode nuklearne medicine kao što su posebne vrste pozitron emisione tomografije (PET), posebno razvijene baš za dijagnostiku NET, kao što je tzv. galijumski PET (68Ga-DOTA-PET). Ova metoda je već duže vreme zlatni standard dijagnostike NET, ali u Srbiji za razliku od pojedinih zemalja regiona još nije dostupna, te se mi dovijamo korišćenjem starijih metoda dijagnostike kao što je scintigrafija somatostatinskih receptora. Dodatni problem su ograničena mogućnost određivanja vrednosti neuroendokrinih tumorskih markera, kao i dostupnost imunohistohemijske obrade u okviru patohistološke analize, a bez koje apsolutno nema mogućnosti bavljenja neuroendokrinim tumorima.

* Da li su lekari posebno edukovani da posumnjaju i pošalju na pravu dijagnostiku kada su NET u pitanju?
- Ovo je jedan od velikih problema ne samo u našoj zemlji nego i u svetu. Sa dijagnozom se dosta kasni, dobrim delom i baš zbog toga što je značajan broj pacijenata sa NET u dobrom opštem stanju, sa malim brojem nespecifičnih tegoba koje često ničim ne upućuju na postojanje tumora u osnovi. Prosečno kašnjenje sa dijagnozom je oko četiri godine. Mi već godinama ulažemo veliki trud u edukaciju kolega drugih specijalnosti, prvenstveno serijama edukativnih predavanja i prikazima naših pacijenata na stručnim skupovima. U okviru Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKCS imamo i posebnu ambulantu namenjenu pacijentima sa neuroendokrinim tumorima, u koju mogu biti upućeni pacijenti sa sumnjom na NET iz cele zemlje.

* Koju populaciju ovi tumori najčešće pogađaju?
- Sve subpopulacije su podjednako pogođene, s tim što su neke vrste NET, kao npr. tumori apendiksa, češći u nešto mlađoj populaciji, čak i kod dece. Takođe, neki tumori koji su bili tipični za starije ljude, kao što je neuroendokrini karcinom kože, sada se sa većom učestalošću sreću u mlađoj populaciji. Posebno je tipično da određene nasledne forme NET koje se sreću u okviru sindroma multiple neuroendokrine neoplazije tipa 1 (MEN1), mogu biti prisutne u mladoj populaciji. Srećna okolnost je da kada u određenoj porodici genetičkom analizom utvrdimo postojanje mutacije u genu za MEN1, blagovremenim sistematskim pregledom ovih pacijenata možemo da detektujemo pojavu NET u najranijem stadijumu i efikasno ga izlečimo.

* Koje su mogućnosti lečenja i da li su sve dosad poznate terapije dostupne u Srbiji?
- Većina NET, čak i kada su metastatski, ne leči se klasičnom hemioterapijom. Ovi tumori imaju nekoliko specifičnih odlika koje su iskorišćene za razvoj takozvane biološke terapije, a koja ima prednost da je mnogo preciznije usmerena ka tumorskim ćelijama ("tumor targeted"), čime je efekat leka najveći na nivou samog tumora, a manja su sistemska neželjena dejstva. Neki od ovih lekova/tretmana koriste posebnu vrstu receptora na ćelijama neuroendokriih tumora, neki blokiraju unutarćelijske procese koji tumorskim ćelijama omogućavaju deljenje i rast, a neki pomažu imunskom sistemu da se efikasnije brani od tumora. Gotovo svi u svetu zvanično registrovani lekovi za lečenje NET su nam dostupni u Srbiji, ali su za neke od njih potreba posebna odobrenja, uglavnom preko Komisije za retke bolesti RFZO.

* Među novim terapijama koje se izdvajaju po značajnom napretku u lečenju?
- To su svakako lekovi koji ciljaju prenos signala u tumorskim ćelijama i lekovi koji pripadaju imunoterapiji. Imunoterapija je u polju NET postala dostupna tek nedavno, i to za lečenje retke vrste NET kože. Ova terapija deluje tako što "probudi" imunski sistem bolesnika da ponovo nesmetano prepoznaje malignu ćeliju i uništava je. Ove savremene vrste terapije su promenile paradigmu onkološkog lečenja i omogućile da se lečenje malignih bolesti pretvori u lečenje hroničnih bolesti kao što su srčane bolesti ili dijabetes melitus. Ove terapije su ne samo poboljšale preživljavanje, već omogućavaju da pacijenti tokom lečenja imaju značajno veću udobnost i kvalitet života. Isto se odnosi i na radionuklidnu terapiju, jednu vrstu lečenja koja koristi tehnike nuklearne medicine, a koja je značajno povećala preživljavanje pacijenata sa NET.