MANJAK HORMONA "PUMPA" DONJI PRITISAK: Upozorenje lekara – Poremećaj rada štitaste žlezde utiče na kompletno zdravlje

Ovako nespecifični simptomi često "zamagljuju", pa pacijenti neretko idu na različite preglede i analize pre nego što se posumnja na poremećaj funkcije štitaste žlezde.
U intervjuu za "Novosti", dr Mirjana Stojković, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da štitasta žlezda svojim neadekvatnim radom može da napravi mnogo problema, ali kod najvećeg broja ljudi ona radi dobro i najčešće nije razlog za tegobe zbog kojih nam se pacijenti javljaju:

- Ipak, činjenica je da su oboljenja štitaste žlezde najčešći endokrinološki poremećaji. Njihova učestalost varira između dva i šest odsto, u zavisnosti od regiona, populacije i prisustva joda. Naša zemlja pripada jod-suficitnim regionima, jer se kod nas još od 1953. godine jodira so, tako da mi unosimo dovoljno joda ishranom i u normalnim uslovima nije potrebno da dodajemo jod. Pri tome, bolesti štitaste žlezde su značajno češće kod žena nego kod muškaraca, ali kod oba pola učestalost raste s godinama.

* Na koje sve organe utiče rad štitaste žlezde?

- Štitasta želzda direktno utiče na obavljanje svih metaboličkih procesa u organizmu. S obzirom na to, tiroidni hormoni praktično imaju uticaj na rad svih organa, regulišu rad srca, disanje, rad centralnog i perifernog nervnog sistema, utiču na mišićnu snagu, menstrualni ciklus, varenje, telesnu masu, telesnu temperaturu, vrednosti holesterola, rad bubrega.

* Zašto kardiolozi često upućuju pacijente na proveru hormona štitaste žlezde?
- Tiroidni hormoni najveći uticaj imaju upravo na kradiovaskularni sistem.  Oni ubrzavaju i pojačavaju rad srca i šire krvne sudove. Sobzirom na to da je u kardiološkim ordinacijama česta žalba pacijenata na ubrzan rad i osećaj preskakanja srca kardiolozi često upućuju pacijente na proveru hormona štitaste žlezde. Delujući na srce i krvne sudove, tiroidni hormoni utiču i na regulaciju pritiska. Kada ih ima u višku, dovode do jačeg pumpanja srca i većeg izbacivanja krvi iz njega, što dovodi po porasta gornjeg (sistolnog) krvnog pritiska, dok donji pritisak ostaje nizak jer tiroidni hormoni šire krvne sudove. Suprotno, kada postoji manjak tiroidnih hormona, krvni sudovi su kruti i slabije rastegljivi i dolazi do porasta donjeg (dijastolnog) krvnog pritiska.

* Šta je veći problem, višak ili manjak hormona štitnjače?
- I jedno i drugo. Jer, kada ih nema dovoljno, dolazi do usporavanja metabolizma na nivou svakog organa, a kada ih ima previše, metabolizam i rad organa se značajno ubrzavaju. Jedina je razlika što je manjak hormona češći poremećaj.

* Na koje organe deluje usporen rad tiroide?
- Smanjen rad štitaste žlezde (hipotireoza) najčešće je posledica Hašimoto tiroiditisa. Ovo je sporonapredujuća autoimunska bolest koja dovodi do postepenog oštećenja tiroidnih ćelija i smanjenja njihove funkcije. S obzirom na to da je proces spor i dugotrajan, najveći broj osoba sa Hašimoto tiroiditisom ima urednu funkciju štitaste žlezde godinama, nekad i decenijama i ne zahteva lečenje. Tek sa značajnijim propadanjem tkiva štitaste žlezde, ona više nije u stanju da obezbedi dovoljnu količinu hormona.

* Kako se to manifestuje?
- Tada nastaju simptomi i znaci hipometabolizma kao što su umor, pospanost, zimogrožljivost, suva koža, usporen rad srca, usporen rad creva, zatvor, oticanje, dobijanje u težini uz oslabljen apetit, promuklost, poremećaj rada bubrega, suva krta kosa, krti nokti...

* Da li je terapija protiv ovog problema efikasna?
- Kada se dijagnoza hipotireoze postavi i započne terapija, sve tegobe i simptomi koji su bili uzrokovani hipotireozom nestaju. U današnje vreme, upravo zbog čestih rutinskih kontrola hormona štitaste žlezde, hipotireoza se dijagnostikuje najčešće u fazi takozvane supkliničke hipotireoze, kada je samo povišen TSH, a T4 i T3 su još uredni. U ovom stanju pacijenti nemaju simptome hipotireoze jer bolest nije ni nastupila, odnosno, ako i imaju neke tegobe, one se ne mogu pripisati poremećaju rada štitaste žlezde.

* Kako na organizam utiče pojačano lučenje hromona?
- Višak tiroidnih hormona dovodi do ubrzanog metabolizma, pa pacijenti imaju pojačan apetit, a gube na težini. Višak hormona dovodi i do pojačane produkcije toplote, pa su pacijenti tople, vlažne kože, vruće im je, ne tolerišu toplotu, pojačano se znoje. Zbog direktnog uticaja hormona na srce u smislu pojačanja i ubrzanja njegovog rada, pacijenti imaju osećaj lupanja, ubrzanog rada, često i preskakanja srca, imaju ubrzan rad creva, nervozni su, hiperaktivni, često menjaju raspoloženje, kosa može biti tanka, slaba, nokti se listaju, podrhtavaju im šake. Ono što je karakteristično je da su kod hipertireoze ovi simptomi i znaci stalno prisutni, a ne samo pri naporu, što je česta žalba pacijenata koji dolaze da provere rad štitaste žlezde.

* Postiže li se u ovom slučaju obuzdavanje simptoma terapijom?
- I kod hipertireoze, sa uvođenjem terapije, simptomi i znaci se brzo dovode pod kontrolu. Kod starijih osoba simptomi nekada nisu toliko izraženi i hipertireoza se kod njih može manifestovati samo pojavom aritmije ili pogoršanjem već postojeće srčane bolesti, poremećajem raspoloženja ili pojavom konfuzije, zbog čega je potreban poseban oprez i ozbiljno shvatanje čak i minimalnih tegoba koje bi mogle biti uzrokovane poremećajem rada štitaste žlezde. 

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI