DESET UZROKA LOŠEG ZADAHA: Primećuju ga drugi ljudi, a nema veze sa higijenom - evo kako da rešite problem

Do njega mogu da dovedu brojni faktori, poput suvih usta, bakterija, prehlade, lekova, gorušice ili karijesa. Činjenica je i da halitozu mogu da izazovu i patološki procesi u ustima, nosu, sinusima i digestivnom sistemu, zatim bolesti bronha, dijabetes i leukoza.
Ipak, na prvom mestu uzročnika su bakterije, odnosno stanja koja pogoduju razmnožavanju tih bakterija, loše čišćenje ili nemogućnost ispravnog pranja mesta koja su bakterije nastanile.

Osoba ne može sama da oseti da ima zadah, već to primećuju drugi ljudi. Znakovi lošeg zadaha mogu da budu bele naslage na jeziku, okrugle naslage na krajnicima, suva usta, gusta pljuvačka, pečenje jezika, kiseo, gorak ili metalan ukus u ustima... Prema mišljenju stomatologa, ovo su 10 najčešćih razloga lošeg zadaha:

Alkohol

Alkoholna pića isušuju usta, što podstiče razvoj bakterija koje izazivaju loš zadah. Isto se dešava i sa kafom, začinjenom hranom i cigaretama. Suvoća usta je uzrok i za loš jutarnji zadah, jer se tokom noći ne proizvode dovoljne količine pljuvačke.

Bakterije

Malo je onih koji tokom pranja zuba peru i jezik. Pranje jezika je neophodno jer kada ga očistite, umanjujete količinu bakterija u ustima, a samim tim i pojavu halitoze. Kupujte četkice koje na samoj glavi imaju i posebne strugalice za jezik.

Malo ugljenih hidrata

Dijeta koja isključuje ugljene hidrate takođe dovodi do lošeg zadaha. Naime, kada isključite ugljene hidrate i povećate unos proteina, telo počinje da sagoreva masti za energiju. Taj proces stvara jedinjenja koja se zovu ketoni, koja izazivaju loš zadah. U ovom slučaju, bolja higijena zuba neće da reši problem jer to nije osnovni uzrok.

Prehlada

Bronhitis i prehlada uzrokuju loš zadah jer nagomilani sekret u nosu i bronhijama napadaju bakterije. Pri tome, ako vam je zapušen nos, disaćete na usta, što ih isušuje i dodatno pogoršava zadah.

Helikobakterija

Helikobakterija takođe može da izazove loš zadah, navodi se u studiji objavljenoj u Journal of Medical Microbiology. Lečenje ove bakterije može da ukloni halitozu, a lekar će tražiti da uradite test na helikobakteriju, pa ukoliko je imate, propisaće adekvatne antibiotike.

Lekovi

Više od 400 lekova koji se izdaju na recept i bez recepta, uključujući antidepresive i lekove za alergije, mogu da "uguše" protok pljuvačke. Ova tečnost pomaže u ispiranju hrane i bakterija, zadržavajući loš zadah. Promena lekova nije uvek opcija, tako da American Dental Association preporučuje da budete hidrirani i žvaćete žvaku bez šećera kako bi vam usta bila vlažna.

Kamen u krajnicima

Kamen - sastavljen od stvrdnutih bakterija, čestica hrane, mrtvih ćelija i sluzi - javlja se u grebenima krajnika i zadnjem delu jezika. Ove tvorevine su uglavnom bezopasne, osim što izazivaju halitozu. Često spontano nestaju, ali ponekad proces može da se ubrza grgutanjem slane vode.

Suvo voće

Suvo voće sadrži mnogo šećera, a njima se hrane bakterije koje izazivaju loš zadah. Razumna količina suvog grožđa, koja staje u 1/4 šolje, ima 21 gram šećera, a ista količina suvih kajsija ima 17 grama. To je isto kao da ste pojeli četiri do pet kašičica čistog šećera. Osim toga, sušeno voće je lepljivo, tako da može da ostane zarobljeno na zubima i između njih. Posle ovakve užine, obavezno operite zube četkicom i očistite ih koncem za zube.

Nesvarena hrana

Loš zadah može da bude od nesvarene hrane koja se vraća ili iritacije želudačanom kiselinom. Ako stalno imate gorušicu, konsultujte se sa gastroeneterologom.

Karijes i oštećene plombe

U pokvarenim zubima zaostaju čestice hrane i tako se stvaraju bakterije, što dovodi do karijesa, bolesti desni i lošeg zadaha. Neprilagođene proteze mogu da izazovu iste probleme. Razlog više da zakažete redovne preglede kod zubara.

BONUS VIDEO - SOLARNA VODA ZA PROČIŠĆAVANjE ORGANIZMA: Evo kako se pravi