PAZITE KAKO I KOJE LEKOVE PIJETE: Antibiotici odnesu više ljudskih života godišnje, nego kovid za tri godine
KIJAVICA, kašalj, povišena temperatura – da li su to simptomi bolesti koju treba lečiti antibioticima objašnjava prof. dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za antibiotike.
Foto P. Milošević
Upotreba antibiotika je vrlo aktuelna tema, s obzirom na to da je došlo do naglog zahlađenja i povećanog broja respriatornih infekcija, napominje prof. dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent pri SZO za antibiotike.
- Što se tiče granice, mi smo tu granicu davno preskočili o čemu govore podaci i analize urađene na svetskom nivou. Prema rezultatima istraživanja objavljenog u prestižnom medicinskom časopisu Lanset, pokazano je da je tokom 2019. godine čak 1,2 miliona ljudi preminulo upravo zbog posledice antimikrobne rezistencije, a da je čak smrt oko pet miliona ljudi povezana sa antimikrobnom rezistencijom. Zato s punim pravom stručnjaci u svetu ovo nazivaju tihom pandemijom - ističe profesorka Bajčetić.
Inače, kovid je u celom svetu izazvao povećanu potrošnju antibiotika, pri čemu je njihova upotreba uglavnom bila neracionalna, dodaje doktorka, što je dodatno pokvarilo rezultate kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika koja je vođena pre svega u Evropi, ali i na drugim kontinentima.
Takođe, prema rezultatima jedne analize koju su uradili Langford i saradnici, objavljene 2020. godine, u kojoj su analizirani svi podaci o upotrebi antibiotika tokom pandemije kovida, pokazano je da je prevalenca propisanih antibiotika kod pacijenata sa potvrđenom kovid infekcijom, bila oko 76 procenata, a da je prevalenca bolničkih infekcija bila samo osam procenata.
- Uočeno je i da što su zemlje siromašnije, to je veći problem sa antimikrobnom rezistencijom. Mi smo zahvaljujući kampanji pokrenutoj 2015. godine imali značajnu stabilizaciju upotrebe antibiotika 2018. za skoro 37 odsto, što je prilično amortizovalo ovu veliku potrošnju koja je usledila tokom kovida. Međutim, nije toliko sporan taj skok u potrošnji, koliko nas zabrinjava struktura antibiotika. Naime, najveća potrošnja se bazira na lekovima koji bi trebalo da budu rezervni izbor, što će značajno da utiče na rezistenciju - naglašava profesorka Bajčetić. Foto Shutterstock
Kada treba uzeti antibiotik
Antibiotici deluju samo na bakterijske infekcije, tako da se virusom izazvana prehlada, kijavica ili grip leči isključivo poznatim „svetim trojstvom“ – rehidratacija pacijenata, da unose što više tečnosti, drugo, da primenjuju antalgetike protiv bolova i snižavanje temperature, i treće, da koriste neka pomoćna lekovita sredstva na biljnoj bazi.
- Antibiotici se prepisuju i kod virusnih infekcija pre svega kod dece koja su imunokompromitovana, ali i odraslih, posebno ako su na nekoj imunosupresivnoj terapiji, u cilju sprečavanja sekundarne infekcije - napominje doktorka.
Međutim, ukoliko nije urađen bris i nije utvrđeno šta je uzrok infekcije, doktorka napominje da nikako ne bi trebalo uzimati antibiotik na svoju ruku, bez konsultacija sa lekarom. Foto: KP.ru
„Čekaj i posmatraj“
Posebno kod urinarnih infekcija koje su čest problem žena, čak i kada se u mokraći ustanovi velika kolonija bakterija, ne preporučuje se upotreba antibiotika jer je dokazano da će prilikom sledeće infekcije ta bakterija biti rezistentna.
- Zato mora da se sagleda cela klinička slika. Da li pacijent ima temperaturu, da li ima bolove i nije dovoljan samo nalaz. Zato, čim se pojavi temperatura, naročito kod dece mlađe od dve godine, mora se odmah obratiti pedijatru - naglašava dr Bajčetić.
Svi ostali treba da se drže krilatice „čekaj i posmatraj“ šta će da se desi u prvih 48 sati. Foto D. Dozet Uzimanje antibiotika na svoju ruku može biti štetno pre svega zbog neželjenih efekata, napominje doktorka. Pošto se narušava balans između dobrih i patogenih bakterija može doći do sekundarnih infekcija koje se jako teško leče. Kada su deca u pitanju, kako je Američko udruženje reumatologa saopštilo, svaki antibiotik koji se uzme bez indikacije, povećava rizik od nastanka juvnilnog artritisa. Isto tako, upotreba antibiotika se dovodi u vezu i sa pojavom dijabetesa, gojaznosti, jer narušena mikrobiota može da bude jako opasna.Šta se dešava u organizmu kada uzmemo antibiotik
Poslednja klasa antibiotika je sintetisana 2000. godine. U međuvremenu su se pojavili novi preparati koji su uglavnom kombinacije ili starih antibiotika sa supstancama koje inhibiraju supstance koje bakterije proizvode, a koje uništavaju dejstvo antibiotika.
- Tako da mi u ovom trenutku imamo samo preparate koji nam na neki način kupuju vreme, ali da imamo neki novi, superantibiotik, u ovom trenutku nemamo - napominje dr Bajčetić. Foto: N. Fifić
Antimikrobna rezistencija
Zbog neracionalne upotrebe antibiotika javlja se antimikrobna rezistencija. Međutim, južni deo Evrope ima problem sa prekomernom upotrebom antibiotika u humanoj populaciji. Skandinavske zemlje pak, imaju problem sa prekomernom upotrebom antibiotika u veterini. Takođe, poslednjih godina je sve veći problem sa povećanom koncentracijom antibiotika u otpadnim vodama. Zato je SZO pokrenula projekat One helth, one approach, kako bi se svi ti segmenti pokrili.
- Svaki put kada operemo ruke antibakterijskim sapunom, rizikujemo da bakterije koje se inače nalaze na našim rukama, postanu otporne i u trenutku kada nam padne imunitet ili dođemo u bolnicu, antibiotici zbog toga ne reaguju - ističe prof. dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent pri SZO za antibiotike.