DA LI ĆEMO USKORO IMATI POSTKOVID AMBULANTE? Zamor, nesanica, lupanje srca, najčešći simpotmi posle preležane bolesti

Sa ovim tegobama pacijenti odlaze u domove zdravlja kako bi rešili problem, te se nameće pitanje, da li su nam potrebne sada i postkovid ambulante i koliko je realno organizovati ih?

Naime, piše "Blic", za formiranje postkovid ambulanti potrebna je reorganizacija rada za koju je potrebno vreme, a da li će ih biti i u kojim institucijama videćemo vremenom. Svakako, ko god ima postkovid simptome javlja se izabranom lekaru i odlazi specijalisti, tako da je i postkovid oblast pokrivena. Što se tiče "specijalizovanih" postkovid ambulanti, mi ih imamo organizovane u Kliničkom centru Srbije na Klinici za psihijatriju, ali i u Sokobanji u Specijalističkoj bolnici. Sve ostalo što dolazi u okviru postkovida, regularno se, kao i sve ostalo rešava u kliničkim centrima i domovima zdravlja širom Srbije.

Da se razmišlja o otvaranju postkovid ambulante povrdio je i prof. dr Milika Ašanin.

- Ima pacijenata sa postkovidom i ima ih sve više koji dolaze kod nas. Kao što znamo svi pacijenti mogu da imaju taj postkovid period jer to je stanje sa hiljadu lica. Ono se može manifestovati i kroz neurološke probleme, i kroz kardiološke, može se odraziti na bilo koji organ, jer govorimo o virusu. Pacijenti dolaze u naše ambulante, ima različitih tegoba, i mi sve više razmišljamo u tom pravcu da otvorimo postkovid ambulantu. Recimo, na psihijatriji je otvorena posebna ambulanta gde se mogu javiti pacijenti sa tegobama nakon preležane korone, rekao je profesor Ašanin.

Direktor Doma zdravlja Palilula dr Aleksandar Stojanović kaže da je dobro razmišljati u tom pravcu jer je postkovid kod određenog broja ljudi i te kako prisutan.

- Ljudi koji su imali kovid sa sobom nose posledice koji se manifestuju na razne načine, a to se manifestuje tako što imaju probleme najviše sa zamorom, imaju problem sa spavanjem, jer jednostavno sada vode drugačije život. I onda oni odlaze i kod psihijatra. Nema pravila da li su mlađi ili stariji, kod svih je isto. Izabrani lekari vode računa o tome jer je sve više ljudi koji se žale na postkovid simptome - kaže dr Stojanović.

U okviru Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije radi postkovid ambulanta, a ovu beogradsku ambulantu mogu da posete pacijenti koji su preležali infekciju korona virusom, a kod kojih su nakon toga nastale psihičke smetnje. Infekcija korona virusom može oštetiti i druge organe osim pluća, što je poznato, te može doći i do pojave psihičkih poremećaja.

Tegobe traju do tri, šest meseci pa i do godinu dana

Zdravstvene tegobe nekada traju duže, nekada kraće, ali kako stručnjaci kako u zemlji, tako i u inostranstvu objašnjavaju, šta je korona sve ostavila za sobom saznaćemo i u narednim godinama. Iako su najosetljiviji stariji ljudi i oni sa hroničnim bolestima, na posktkovid se žale i oni mlađi.

- Ima i mladih ljudi, ima i onih pacijenata koji su imali tešku kliničku sliku kovida, oni su takođe zastupljeni po našim kovid ambulantama. Taj oporavak posle korone produženo traje i često dolaze sa tegobama u kardiološke ambulante, neurološke, urološke.. Najranjivija kategorija pacijenata su svakako oni koji boluju od hroničnih srčanih kardiovaskularnih bolesti, oni koji imaju srčanu slabost, oni su najranjiviji, najpodložniji i najrizičniji, dodaje profesor Ašanin.

Kao što je poznato postkovid period može trajati od tri do šest meseci, pa i duže.

- Kao svaka virusna infekcija, pa i kovid infekcija između ostalog može da se odrazi na srce, na bolesti srčanih ovojnica, na bolesti srčanog mišića. Mnogi pacijenti u periodu kovida izloženi su i dugom ležanju, ne samo da su ranjivi od strane bolesti već i gubitkom kondicije, tako da se povratak normalnom životu često odgađa na neki produženi period. Ono što možemo preporučiti to je imunizacija, jer oni koji su se posle vakcinacije zarazili lakše podnose bolest - izjavio je prof. dr Milika Ašanin, direktor UKCS.

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić objasnio je nedavno šta nas sve može sačekati nakon preležane korone.

-Zamor, preskakanje srca koje ne spada u grupu težeg srčanog oštećenja, uglavnom se javljaju ti problemi. Tu je svakako probadanje, gušenje, variranje krvnog pritiska, svakako da to treba lečiti, ali uglavnom u nekom određenom periodu se svi ti postkovid simptomi gube. Naravno, ima i onih pacijenata kod kojih se javlja oštećenje srčanog mišića, ali taj procenat je mali. Ipak, ono što je pokazala epidemija u protekle dve godine, jeste da kovid nije samo bolest koja napada pluća, nego napada sve organe, a nažalost kardiovaskularni sistem pored pluća najviše strada, objašnjava dr Kostić.