OPREZ AKO MORATE NA OPERACIJU U INOSTRANSTVU: Hirurg Dragan Gunjić - Rizična je svaka hirurška intervencija sa kratkim boravkom u bolnici

Poslednjih godina trend je da se pacijenti informišu isključivo putem reklame postavljene na internetu i društvenim mrežama - a cena operacije je presudni element u odluci i izboru hirurga.

To je velika greška na koju ukazuje dr Dragan Gunjić, hirurg Prve hirurške klinike UKCS, dok dobar deo Srbije pomno prati zdravstveno stanje rijaliti učesnice, koja je posle operacije smanjenja želuca u Turskoj doživela teške koplikacije, zbog kojih je lečena prvo u UKC Niš, a zatim prebačena u Beograd, u Urgentni centar.

- Savet za pacijente je da se, bez obzira kojim putem su došli u vezu sa potencijalnim hirurgom, dobro informišu o njegovim referencama. Pacijenti koji se operišu u domaćim klinikama uglavnom to i rade, dok se prilikom odluke za operaciju u inostranstvu, svi gorenevedeni principi ignorišu.

* Koliko je već u samom startu odluka da se na operaciju ide u inostranstvo potencijalno rizična?
- Princip lečenja u inostranstvu takav je da je uglavnom unapred tačno definisan datum operacije, samim tim avionski prevoz sa tačno definisanim dolaskom i povratkom. Boravak u bolnici je najkraći mogući, nakon čega se pacijent otpušta na dodatni oporavak u hotel koji je u blizini bolnice. Nakon otpusta, smatra se da je usluga dogovorena cenom u potpunosti pružena. Sve dodatne komplikacije koje zahtevaju rehospitalizaciju dodatno povećavaju cenu lečenja.

Foto: Nikola Skenderija

* Nije to ipak jedini problem?
- Neretko se, zbog unapred rezervisane karte za povratak, lečenje komplikacija nastavlja u Srbiji. Pacijentima kojima je cena od presudnog značaja u izboru hirurga dodatni trošak za lečenje komplikacija je neprihvatljiv. Kao dodatni problem postoji i jezička barijera u inostranstvu.

* Posle kojih hirurških intervencija su najčešće moguće postoperativne komplikacije, čak i kada je hirurški zahvat uspešno sproveden i pacijent otpušten u stabilnom stanju?

- Postoperativne komplikacije dele se na one koje su vezane za samog pacijenta i one zavise od starosne dobi i komorbiditeta koje pacijent ima. Druga vrsta komplikacija su opšte komplikacije koje mogu nastati nakon bilo kog operativnog zahvata, kao na primer, tromboembolijske komplikacije, plućne, kardiološke komplikacije i slično. I treća vrsta komplikacija vezana je za sam operativni zahvat i postoji specifičnost za svaku operaciju posebno.

*  Da li se, uopšteno govoreći, kod većih operacija može očekivati i veći rizik u postoperativnom toku?
- Što je operativni zahvat kompleksniji, samim tim i mogućnost nastanka komplikacija je veća. Isto tako, što više vremena protekne od operacije, nastanak komplikacija je manje verovatan.

*  Da li su te komplikacije češće uzrokovane nepažnjom pacijenta i nepridržavanjem saveta koje je dobio od lekara ili nastaju iz nekih drugih, recimo nepredvidivih razloga?
- Savestan hirurg prihvata odgovornost za sve nastale komplikacije nakon operacije. Nepovoljni klinički tok u postoperativnom periodu uvek se najpre pripisuje operativnom zahvatu, dok se uzročno-posledična veza sa operacijom ne isključi. Neretko i saveti dati na otpustu pacijenta iz bolnice nisu dovoljno precizno definisani. Savet je da se pre odluke o operativnom zahvatu prilikom izbora hirurga detaljno raspita o mogućim komplikacijama, načinu zbrinjavanja komplikacija, kao i kompetentnosti ustanove i hirurga da dijagnostikuje i zbrine moguće komplikacije.

* I da li su onda pacijenti dovoljno upućeni šta eventualno može da se iskomplikuje?
- Odavno je praksa da se saveti pri otpustu daju u pisanoj formi, čime se izbegava nedovoljna informisanost pacijenta, odnosno nepridržavanje uputstava ostavlja na savesti pacijenta. Često smo kao hirurzi skloni da damo savete o režimima ishrane i fizičke aktivnosti koji su stroži nego što je zapravo neophodno, a sve u cilju da se izbegnu posledice liberalnog i subjektivnog tumačenja saveta od strane pacijenta. Nepridržavanje saveta koji su dati ne ide u prilog ni pacijentu ni hirurgu.

Foto: Nikola Skenderija

* Pacijenti ipak često svesno rizikuju jer dve nedelje pred odlazak na more dolaze na ugradnju silikona, liposukciju, iako i ti estetski zahvati mogu biti praćeni ozbiljnim komplikacijama.
- Promena pritiska i temperature različito utiče na veštačke materijale u odnosu na prirodna tkiva. Nekada se veštački materijali mogu trajno deformisati pod uticajem promena pritisaka i ekstremnih promena temperature, recimo na moru. Bitno je da je pacijent detaljno informisan koje aktivnosti i u kom periodu mora da izbegava. Poneke aktivnosti su neizbežne, ali ipak nose sa sobom određeni minimalni rizik od komplikacija. Tako je bilo primera kompletne rotacije silikonskog grudnog implanta prilikom dojenja. Ukoliko je manuelna repozicija neizvodljiva, u tom slučaju, neophodan je novi operativni zahvat.

* Koliko fizičko opterećenje tela inače smeta oporarvku nakon hirurške intervencije?
- Nakon šest meseci ožiljno tkivo dostiže oko 80 odsto čvrstine nativnog tkiva. Ova čvrstina dovoljna je da izdrži i vanredna fizička opterećenja. Vremenski period zabrane fizičkog opterećenja nije isti nakon svih operativnih zahvata. Kod operacija hernija uvek je duži jer postoji sklonost, odnosno urođena slabost vezivnog tkiva kod pacijenta, samim tim i mogućnost nastanka recidiva. Zbog toga je potrebno informisati pacijenta o postoperativnom režimu i operaciju planirati u skladu sa privatnim i poslovnim obavezama pacijenta.