ZABORAVITE NA LOŠ HOLESTEROL: Masnoća u krvi nestaje sa 12 šljiva dnevno

Naime, istraživanja su pokazala da konzumacija 12 šljiva prosečne veličine na dan tokom dva meseca snižava nivo ove vrste masnoća u krvi. Pri tome, antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, procesa koji znatno povećava rizik od moždanog udara.

Šljiva je dobra i zato što jača kosti i smanjuje rizik od obolevanja od raka debelog creva.

Posebno prija organima za varenje jer obiluje vlaknima. Izračunato je da 100 g šljiva sadrži dva grama vlakana. Šljive su idealan lek iz prirode i u slučaju zatvora, jer dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.

Kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak, kao i na zdravlje srca. Ovaj mineral deluje tako da ne dođe do koagulacije trombocita vodi u aterosklerozu i druge bolesti srca.

Većina šljive čuva za zimu u vidu marmelade, ali bi ih trebalo i sušiti. Jedno istraživanje je pokazalo i da će se konzumacijom oko 100 grama suvih šljiva na dan u periodu od tri meseca znatno povećati markeri u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju.

Šljive imaju nizak glikemijski indeks, što znači da mogu da pomognu u kontroli nivoa šećera u krvi. One mogu da smanje i nivo triglicerida i glukoze u krvi, za šta je zaslužan lutein. Takođe, flavonoidi u šljivama smanjuju rizik od otpornosti na insulin, a pozitivno utiču i na insulinsku osetljivost.

Čaj za memoriju

OD sušenih plodova šljive može da se priprema čaj. Fitoterapeuti ga preporučuju za poboljšanje memorije i koncentracije, zaštitu srčanog mišića, podsticanje rada jetre, poboljšanje probavnog sistema, jačanje kostiju, poboljšanje vida i jačanje imuniteta.

BONUS VIDEO - “5 MINUTA SA” PČELAROM: Sve tajne plemenite veštine – evo kako da prepoznate pravi med