DUGOVEČNOST I ZDRAVE NAVIKE NISU POVEZANI? Rezultati istraživanja zbunili i naučnike

Očekuje se da će taj broj premašiti milion do kraja ove decenije, dok je 1990. samo 92.000 ljudi doživelo stogodišnjicu.

Ljudi su prešli dug put u pogledu očekivanog životnog veka zahvaljujući napretku pre svega u medicini, proizvodnji lekova, hrane i uslova života.

Ipak, dužina životnog veka nije ista na svim meridijanima. Prosečna osoba u Japanu, na primer, živi 85 godina, dok se za nekoga u Centralnoafričkoj Republici očekuje da živi samo 54 godine. Takođe, većina ljudi u starosti će verovatno imati hronične bolesti, pa stručnjaci naglažavaju da duži život još nije sinonim za dobar život.

U Sjedinjenim Državama, dugoročna studija Bostonskog univerziteta procenjuje da samo jedan od pet miliona Amerikanaca dostiže fazu "superstogodišnjaka" - doživi najmanje 110 godina. Ali dok su istraživači izbrojali oko 60 do 70 ljudi u toj grupi 2010, do 2017. broj se povećao na 150. Ono što je naučnicima najinteresantnije je da se, pored dugovečnosti, superstogodišnjaci ističu i po tome što su relativno dobrog zdravlja za njihove godine.

Ono što još više zbunjuje stručnjake za starenje je upravo to što neki ljudi koji dožive 100 i više godina nisu svetionici dobrih zdravstvenih navika.

Primera radi, Brazilka Žosefa Marija, koja ima 120 godina, pušila je veći deo života i odrasla je u siromaštvu, u socijalno ugroženom severoistočnom regionu Brazila. Još upečatljivije je da je studija iz 2011. godine, objavljena u časopisu Američkog gerijatrijskog društva, koja se usmerila na više od 400 američkih Jevreja starijih od 95 godina, otkrila obilje loših navika.

Skoro 60 odsto ispitanika bili su strastveni pušači, polovina njih je bila gojazna veći deo života, a samo tri odsto su bili vegetarijanci, među ostalim upadljivim činjenicama, mnogi čak nisu ni umereno vežbali.

BONUS VIDEO - Jednostavne vežbe za jutarnje razgibavanje: Malo vremena za lep početak dana