POSLE 60. HIPERTENZIJU IMA 60 ODSTO POPULACIJE Upozorenje stručnjaka - sa godinama se povećava broj obolelih

Samo kod preostalih pet odsto obolelih ona je posledica oboljenja bubrega, tj. renovaskularne etiologje ili endokrinog porekla.

Iako je to najrasprostranjenija kardiovaskularna bolest, od koje u Srbiji boluje 46,8 odsto stanovništva, profesor dr Vesna Stojanov, kardiolog, hipertenziolog, načelnica Centra za hipertenziju UKCS i predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije, kaže da procenat obolelih od hipertenzije raste sa godinama. To potvrđuje i podatkom da posle 60. godine života od visokog krvnog pritiska pati čak 60 odsto populacije.

Koji je mehanizam formiranja krvnog pritiska?

- Arterijski krvni pritisak je energija (sila) potrebna za kretanje krvi kroz sistem krvnih sudova. Ovu energiju daje leva komora svojom kontrakcijom (sistolom). Istisnuta krv iz komore širi aortu i velike arterije, pa se tako deo energije, tj. sile prenosi na elastična vlakna, u zidovima krvnih sudova, koja se istežu. Do širenja krvnih sudova i istezanja elastičnih vlakana u njihovim zidovima dolazi zbog delovanja još jednog značajnog činioca, otpora u arteriolama (periferna vaskularna rezistencija). Ovaj otpor omogućava da se sila rada leve komore prenese na elastična vlakna u sistoli, ali istovremeno omogućava kretanje krvi i u dijastoli. U dijastoli leva komora miruje, ali se elastična vlakna u zidovima velikih krvnih sudova skraćuju, tj. vraćaju se na prvobitnu dužinu, smanjuju promer krvnog suda i na taj način dalje istiskuju krv koju su aorta i arterije primile tokom sistole leve komore.

Šta to omogućava?

- Ovo je mehanizam koji silom istiskivanja krvi i otporom u arteriolama omogućava potpuno pražnjenje krvnih sudova i neprekidan tok krvi u sistoli i dijastoli. Treći činilac bitan za održavanje krvnog pritiska jeste količina cirkulišuće tečnosti tj. minutni volumen srca. Arterijski krvni pritisak (AKP) je proizvod minutnog volumena srca (MV) i ukupnog perifernog otpora (UPO), što se može predstaviti i matematičkom formulom kao: AKP = MV x UPO. Iz ovoga proizilazi da je krvni pritisak u direktnoj zavisnosti od činioca koji utiču na minutni volumen (ukupna količina cirkulišuće tečnosti i kontraktilnost miokarda leve komore) i ukupni periferni otpor (strukturalne promene perifernih krvnih sudova tj. sa starenjem se povećava periferni otpor zbog smanjenja elastičnosti endotela tj. zida krvnog suda).

I šta je onda hipertenzija?

- To je po definiciji hemodinamski poremećaj, pri kome se arterijski pritisak povećava usled promene minutnog volumena ili ukupnog perifernog otpora.

Zašto do nje dolazi?

- Arterijska hipertenzija nastaje kao rezultat složenih srčanih, bubrežnih, neurohumoralnih i vaskularnih mehanizama, na koje utiču i genetski i faktori spoljašnje sredine. Interakcija navedenih brojnih faktora rezultuje endotelnom disfunkcijom i hemodinamskim poremećajem arterijske komplijanse, minutnog volumena i ukupnog perifernog otpora. Ona je u većini slučajeva (95 odsto) esencijalna, nepoznatog uzroka, a u manjem broju slučajeva sekundarna tj. hipertenzija poznatog uzroka.

Da li jednom izmeren pritisak iznad 140/90mmHg znači hipertenziju?

- Arterijska hipertenzija se lako dijagnostikuje merenjem vrednosti krvnog pritiska manometarskim ili elektronskim aparatom i ako su vrednosti 140/90 mmHg i iznad postavljamo dijagnozu hipertenzije. Za pravilnu dijagnozu potrebno je da aparat za merenje pritiska bude ispravan, adekvatno baždaren i da je manžetna odgovarajuće veličine tj. ona treba da obuhvati 80 odsto obima nadlaktice. Česte su greške pri merenju ako je manžetna neodgovarajuće veličine. Takođe, za merenje pritiska ne treba koristiti aparate narukvicu, jer daju netačne vrednosti pritiska.

Kako se pravilno meri pritisak?

- Tri puta u razmaku tri do pet minuta i izračuna se srednja vrednost. Tako se izbegava greška, jer je uvek prva vrednost najviša zbog straha od merenja, a svaka sledeće je niža.

Lekar treba da izmeri pritisak na obe ruke u sva tri položaja (ležeći, sedeći i stojeći). Dozvoljena razlika u vrednosti pritiska između leve i desne ruke je 20/10 mmHg.

Obavezno je merenje pritiska u stojećem stavu kod dijabetičara i kod starijih osoba jer se tako otkriva ortostatska hipotenzija (pad pritisak u stojećem stavu), koja je u čak 26 odsto uzrok preloma kuka kod starijih. Ovo je dijgnostička procedura koja se uradi svakom pacijentu.

Kada bi tebalo meriti pritisak?

- Pacijenti pritisak treba da mere u isto doba dana jednom dnevno ili dva do tri puta nedeljno (na isti način kao u ordinaciji tri puta s malim razmacima), ali ne preporučuje se često merenje pritiska, recimo 10 do 15 puta dnevno. To može da unese zabunu kod pacijenta, jer pritisak je promenljiva veličina i tokom dana su različite vrednosti pritiska, najviše su ujutru kad se budimo, a najniže od 23 do dva sata.

Dijagnoza hipertenzije, ipak, mora da se postavi ambulantno, a ne na osnovu kućnog merenja?

- Najbolji način postavljanja dijagnoze hipertenzije je ambulatorno 24-časovno praćenje arterijskog krvnog pritiska (AMKP). Za ovu dijagnostičku proceduru indikaciju postavlja lekar tj. ako kod pacijenta nema adekvatnog terapijskog odgovora, kada se sumnja da postoji hipertenzija belog mantila (pacijent ima povišene vrednosti u ambulanti, a u kućnim uslovima normalne vrednosti), ako ima noćne skokove pritiska. Pacijent nosi aparat 24 sata, koji meri pritisak tokom uobičajenih dnevnih i noćnih aktivnosti, ali vodi dnevnik aktivnosti i koju terapiju uzima, i kada je uzeo terapiju.

Šta se time postiže?

- Na ovaj način najtačnije dijagnostikujemo hipertenziju, ali i hipertenziju belog mantila: ako je pritisak povišen kada je stavljen i kada se skine aparat, a ostale vrednosti su normalne i ne zahtevaju terapiju nego praćenje na šest do 12 meseci. Takođe, imamo registrovane noćne vrednosti i ako imamo izstanak noćnog pada pritiska, za 10 odsto, to već ukazuje da se možda radi o sekundarnoj hipertenziji i zahteva dalje ispitivanje. Izostanak noćnog pada pritiska nalazimo i kod pacijenta koji su radili noćnu smenu i to ne zahteva dodatno ispitivanje. Ova dijagnostička procedura - AMKP je jedino validna za postavljanje dijagnoze hipertenzije kod trudnica.

Mora li da se ispita i stanje krvnih sudova?

- Za pravilnu dijagnozu arterijske hipertenzije neophodno je da se odredi i elasticitet tj. krutost krvnog suda. S starenjem smanjuje se elastičnost krvnih sudova i dolazi do oštećenja endotela krvnog suda što dovodi do porasta vrednosti pritiska. Zato je važno da svakom pacijentu uradimo procenu krutosti krvnog suda, jer te vrednosti utiču i na izbor antihipertenzivne terapije. Ovo možemo da uradimo jednim merenjem u ordinaciji pomoću aparata sfigmokora ili arteriografa.

Šta se još primenjuje u dijagnostici?

- Pomoću torakalne bioelektrične impedance možemo da odredimo tri ključna parametra koji utiču na formiranje vrednosti krvnog pritiska tj. količinu cirkulišuće tečnosti, periferni otpor i kontraktilnost srčanog mišića. U zavisnosti koji je parametar poremećen, opredeljujemo se za odgovarajuću terapiju tj. svaki pacijent ima svoj lek ili svoju kombinaciju lekova, nema univerzalnih lekova. Aparat TASK FORCE monitor pored ovih parametara daje mgućnost praćenja simpatičke, parasimpatičke aktivnosti, baroreceptora, povezanost krvnog pritiska i srčane frekvence, procenu stresa. Ovim pregledom možemo da dijagnostikujemo i hipertenzivnu reakciju na merenje pritiska.

Ovaj aparat se koristi i za ispitivanje uzroka sinkope (gubitka svesti).

Ako se dijagnostikuju promene na krvnim sudovima, koliko to utiče na hipertenziju?

- Novijim aparatom - mobilografom, pored 24-časovnog praćenja arterijskog pritiska, pratimo i centralni pritisak i parametre za određivanje krutosti krvnih sudova. To su važni parametri koji govore o starosti krvnih sudova i koliko je napredovala ateroskleroza. Na taj način bolje procenjujemo oštećenje ciljnih organa. Pored ovoga 24-satnog prate se i parametri količine cirkulišuće tečnosti i perifernog otpora, zapravo ključnih parametara koji učestvuju u formiranju povišenog krvnog pritiska.

Da li to može da pomogne i pri određivanju terapije?

- Ovim aparatom možemo da postavimo dijagnozu povišenog krvnog pritiska, da ordiniramo pravu terapiju pacijentu i da pratimo efekat primenjene terapije. Na taj način poštujemo individualni izbor antihipertenzivne terapije. Aparat pacijent nosi 24 sata i obavlja svoje uobičajene dnevne i noćne aktivnosti.

BONUS VIDEO - Vežbe za ramena: Oslobodite se napetosti nakon dugotrajnog sedenja