LEČITE ŠTITNU ŽLEZDU: Ignorisanje bolesti dovodi do problema sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću

Profesor dr Jasmina Ćirić, iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS, rekla je da se procenjuje da je više od 1,6 milijardi ljudi u svetu u riziku od poremećaja štitaste žlezde, a da je više od 120 miliona njih bez dijagnoze, sa simptomima kao što su umor, gojaznost i depresija.

Razlog je što su simptomi poremećaja rada štitaste žlezde, jednog od najčešćih oboljenja u svetu, često zamaskirani.

- Nelečeni problemi sa štitastom žlezdom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću - kaže prof Ćirić.

Zato je važno podići svest kod ljudi na koje simptome da obrate pažnju i na vreme se obrate lekaru, smatra profesor dr Miloš Žarković iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS.

Činjenica je, ipak, da ponekad lekari govore suviše stručno i nerazumljivo za pacijente kada opisuju probleme sa štitastom žlezdom, pa je dobra komunikacija i razumevanje između lekara i pacijenata od velike važnosti i vodi ka boljem ishodu lečenja.

- Dobra komunikacija između pacijenta i lekara je od vitalnog značaja. Kada je komunikacija dobra, pacijenti i njihovi lekari su u stanju da poštuju jedni druge, dele osećanja, vode otvorene i iskrene diskusije i dogovore se o pravim ciljevima lečenja i nege. Kao rezultat toga, studije su pokazale da dobra komunikacija dovodi do boljih ishoda lečenja - rekla je profesor dr Biljana Nedeljković Beleslin iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS.

Pojačana aktivnost štitaste žlezde je 10 puta češća kod žena nego kod muškaraca.

Najčešće je prisutna kod ljudi starosne dobi između 20 i 40 godina, mada se može pojaviti i u bilo kom drugom životnom dobu. Hipertireoidizam je previše aktivna štitasta žlezda i nastaje kada se u krvotok izluči previše hormona štitaste žlezde, što dovodi do ubrzanog metabolizma u telu. Ključni simptomi mogu da budu: gubitak težine, anksioznost i povećano znojenje. Hipotireoidizam je suprotno stanje od hipertireoidizma - ime koje se daje nedovoljno aktivnoj štitastoj žlezdi. To znači da štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, što dovodi do usporavanja metabolizma, a ključni simptomi mogu biti: umor, gojaznost i depresija.

Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoidizma, nju ima više od 70 odsto pacijenata sa hipertireozom. To je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem greškom napada štitastu žlezdu, uzrokujući njen rast i njenu preveliku aktivnost. Ljudi sa Grejvsovom bolešću obično imaju primetno istaknute ili ispupčene oči, zbog podizanja očnih kapaka.

I gušavost može biti kancerogena

NEKI pacijenti imaju otečen prednji deo vrata zbog uvećane štitaste žlezde, poznatiji kao "gušavost". Veličina varira od osobe do osobe i u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome. Kod ozbiljnih slučajeva, simptomi mogu da ukuljučuju kašalj, stezanje u grlu, promuklost i teškoće sa gutanjem ili disanjem. U većini slučajeva gušavost nije kancerogena, ali u jednom od 20 slučajeva, može biti znak raka štitaste žlezde.

BONUS VIDEO - Vežbe za ramena: Oslobodite se napetosti nakon dugotrajnog sedenja