SVAKI DRUGI ĐAK POZNAJE KORISNIKA DROGE: Dr Dragana Ratković iz UKCV upozorava na sve veću opasnost

Ovo je utvrdio Američki institut za prevenciju i istraživanje zavisnosti od droga (NIDA), ali njihovi zaključci su, nažalost, evidentni i u našem društvu i u poslednje vreme sve su prisutniji - kaže doc. dr Dragana Ratković sa Klinike za psihijatriju Univerziteta Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.

Komisiju za borbu protiv narkomanije u školama Vlada Srbije formirala je jula 2018. godine sa ciljem da sprovede program koji će doprineti jačanju svesti mladih o štetnim posledicama upotrebe droga. Jeste li u svojoj lekarskoj praksi primetili napredak na tom planu?

- Tokom 2019-2020. godine Institut društvenih nauka, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, sproveo je "Istraživanja faktora rizika zloupotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima u Republici Srbiji". Istraživanje je pokazalo da su mladi uzrasta od 14 do 18 godina starosti prilično neinformisani o štetnom delovanju droga (više od polovine ispitanika), a na pitanja o marihuani bilo je najviše netačnih odgovora. Isti zaključak je i iz naše prakse i govori o neophodnosti kontinuirane edukacije po navedenom pitanju.

Koliko je vremena potrebno roditeljima da uoče da njihova deca koriste droge i kakve su njihove najčešće reakcije?

- Nažalost, u trci za novcem i egzistencijom, danas roditelji ne provode dovoljno vremena sa svojom decom. Tako i uočavanje simptoma koji bi govorili u prilog konzumiranja psihoaktivnih supstanci bivaju zanemareni ili neprepoznati. I kada se prepoznaju, u pitanju su godine ili decenije do prvog javljanja na lečenje i tu se gubi dragoceno vreme jer upotrebom supstanci menja se način funkcionisanja moždanih struktura, a sa dužinom upotrebe i oštećenja su veća.

Kolika je verovatnoća da će dete iz porodice u kojoj roditelji koriste psihoaktivne supstance i samo početi da ih koristi?

- O genetskoj uslovljenosti bolesti zavisnosti govore mnogobrojne studije, u smislu da, ukoliko se javi ovakav poremećaj kod jednog blizanca, verovatnoća da će i drugi blizanac oboleti od zavisnosti, znatno je veća kod monozigotnih blizanaca nego kod dizigotnih. No, ova stopa ne iznosi 100 odsto, što govori u prilog tome da je etiologija multifaktorijalna. U slučaju zavisnosti od alkohola, kaže se da sinovi zavisnika od alkohola obično su ili zavisnici ili trezvenjaci. Mladi ljudi ne veruju porukama o štetnosti alkohola i duvana ako njihovi roditelji piju i puše, a ukoliko su informacije koje mladi dobijaju o PAS u kontradikciji sa njihovim ličnim iskustvom, odbaciće ih kao neistinite.

Iz kojih izvora se mladi ljudi u našoj zemlji najčešće informišu o upotrebi i posledicama korišćenja droga?

- Prema aktuelnim podacima, oko 50 odsto mladih izjavilo je da najčešće razgovara sa prijateljima o psihoaktivnim supstancama, a oko 34 procenta informiše se preko društvenih mreža. Ovo upravo može da predstavlja veliki rizik za njihovo pogrešno informisanje, posebno ako sa mladima nikada nije primenjen program za jačanje veština u savlađivanju problema, ukazivanja na pozitivne primere iz okruženja i sl. Posebno zabrinjava podatak da je 72 odsto ispitanika izjavilo da lako može da nabavi drogu, ali i da 47 procenata učenika poznaje osobe iz svog okruženja koje konzumiraju drogu.

Da li su školske radionice i razgovori na tu temu sa nastavnicima jedan od najkorisnijih načina da đaci dobiju potrebne informacije o štetnosti PAS?

- S obzirom na to da podaci nedvosmisleno ukazuju da oko trećine anketiranih učenika (37 odsto) o rizicima od droga razgovara sa roditeljima, ali i da skoro isti procenat razgovara u školi (35 odsto), jasno je da će se preporuke za unapređenje programa za prevenciju odnositi na jačanje porodice i škole kao zaštitnih faktora u prevenciji upotrebe droga među mladima. Iz navedenog razloga neophodno je raditi na jačanju svesti i roditelja i nastavnika i razvijati veštine koje će na dokazani način postići efikasnu prevenciju.

Da li neuspeh u školi može da bude faktor koji će podstaći učenika da se informiše gde i kako može da nabavi psihoaktivnu supstancu?

- Neuspeh u školi spada u takozvane druge rizike, odnosno rizike van familije. U Republici Srbiji istraživanja govore u prilog tome da oko 30 odsto mladih konzumira alkohol, a pritom tri odsto srednjoškolaca konzumira alkohol svakodnevno, dok vikendom to radi njih 13 odsto. Marihuanu je probalo 25 odsto srednjoškolaca, dok četiri procenta njih to čini svakodnevno, tri procenta vikendom i ponekad radnim danom (tri odsto), a jedan procenat samo vikendom. Oko 10 odsto mladih probalo je neke druge psihoaktivne supstance (osim alkohola i marihuane), a svaki peti srednjoškolac svakodnevno konzumira duvan.

Tekst realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo