KOJA JE DOBRA MERA: Premalo vode opterećuje srce, a previše ga dodatno slabi

Takođe, nedovoljan unos tečnosti povezan je sa sniženim vrednostima krvnog pritiska, posebno kod bolesnika koji već uzimaju anihipertenzivne lekove. Sa druge strane, preterani unos tečnosti može da dovede do pogorašnja simptoma srčane slabosti i do povišenog krvnog pritiska.

Asistentn dr Dejan Milašinović sa Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je kod pacijenata sa srčanom slabošću koji uzimaju lekove za izbacivanje tečnosti, diuretike, moguće smanjivanje doze tokom letnjih meseci u konsultaciji sa nadležnim lekarom, a u zavisnosti od ravnoteže unosa i gubitka tečnosti, kao i od vrednosti krvnog pritiska:

- Kod bolesnika sa hronično povišenim vrednostima krvnog pritiska moguće je, takođe, smanjivanje uobičajnih doza propisanih lekova tokom letnjih meseci, a pored unosa tečnosti, često je potrebna i korekcija unosa soli zbog povećanog gubitka pri znojenju na visokim temperaturama vazduha, ali uvek u konsultaciji sa nadležnim lekarom - kaže dr Milašinović.

Kada je o pravoj meri tečnosti reč postoje izvesna pravila.

- Iako se često pominje da je preporučeni prosečni dnevni unos od oko dva litra, potrebna količina tečnosti zavisi od aktivnosti bolesnika i znojenja - kaže dr Milašinović - Kada je znojenje izraženije potrebno je unositi veću količinu tečnosti. Jer, osećaj žeđi ne može da se smatra preciznim i pravovremenim pokazateljem nivoa tečnosti u organizmu, jer se najčešće žeđ javlja kada već postoji nedostatak. Sa druge strane, tamna prebojenost urina može da kao objektivni parametar, a u odsustvu drugih oboljenja, upućuje na nedovoljan unos.

Pacijenti koji boluju od srčane slabosti trebalo bi da se pridržavaju sledećih saveta kada je o količini tečnosti reč.

- Merenjem telesne težine moguće je da se kontroliše ravnoteža unosa i gubitka vode tokom letnjih meseci - kaže naš sagovornik. - Naime, povećanje telesne težine zbog povišenog unosa i zadržavanja tečnosti u organizmu znak je povišenog rizika kod bolesnika sa srčanom slabošću.

Mnogi su u dilemi šta sve podrazumeva unos tečnosti, ali dr Milašinović ističe da je voda ta koja se preporučuje za najveći broj ljudi:

- Upotreba zaslađenih sokova može značajno da utiče na nivo šećera u krvi kod kardiovaskularnih bolesnika sa pridruženim dijabetesom. Gazirani napici mogu da dovedu do povišenih vrednosti krvnog pritiska, u zavisnosti od sadržaja natrijuma. S obzirom na njena diuretska svojstva, upotreba kafe i drugih pića koja sadrže kofein, kao što je i koka-kola, u krajnjoj liniji može da dovede do gubitka tečnosti. Uz pomenuta svojstva različitih tipova tečnosti, potrebno je takođe obratiti pažnju na količinu tečnosti unete hranom bogatom vodom kao što su voće, posebno lubenica i povrće ili jogurt.