PUMPICE ZDRAVIJE OD BILO KOG LEKA: Savet stručnjaka - Nuspojave zbog kortikosteroida najmanje kod inhalacione terapije
ASTMA je hronično oboljenje, u čijoj osnovi se nalazi jedna vrsta zapaljenjskog procesa.
Astma se ispoljava kroz ponavljanje epizoda šištanja, gušenja, sviranja u grudima i kašlja. Ove epizode se posebno javljaju tokom jutra ili noći ili pri povećanom naporu. Simptomi se mogu smirivati spontano ili uz upotrebu adekvatnih lekova.
Prema rečima dr Tatjane Radosavljević, pulmolog, nekada se astma, ali i druge smetnje u disanju, tretirala kortikosteroidima. Bilo da je reč o injekcijama, ili tabletama, kod pojedinih pacijenata pojavili su se neželjeni simptomi.
- Lekovi u vidu depo-injekcija, koje su se davale jednom u tri nedelje, i koje se više ne primenjuju u terapiji astme, dovodili su do Kušingovog sindroma. Pacijenti su se gojili, dobijali hipertenziju, povišen nivo šećera, zadržavanje vode... - objašnjava dr Radosavljević. - Osamdesetih godina prošlog veka napravljeni su lekovi u vidu inhalacionih kortikosteroida, najpre u vidu pumpica, a potom u vidu respimata, diskova i na taj način je započeta nova era u lečenju bronhijalne astme.
Inhalacioni kortikosteroidi leče lokalno u samom disajnom stablu promene koje dovode do astme, a pri tome se vrlo malo resorbuju u krv i tako izazivaju jako malo ranije poznate nusefekte.
- Kada govorimo o injekcijama kortikosteroida, one se daju kratko vreme, isključivo po nalogu lekara i pod kontrolom - kaže dr Radosavljević.
BONUS VIDEO - JESENjA IGRA BOJA: Zlatar je vazdušna banja za "punjenje baterija" i jačanje imuniteta