NE KIJA SE SAMO ZBOG ALERGIJE: Poleni stvaraju brojne tegobe, ali nisu jedini uzrok teškoća sa disanjem

Doktor Svetlana Valjarević, specijalista ORL, kaže da je moguće da neko ima alergijski rinitis, a da i pored uspešnog lečenja, ipak, povremeno kija, jer ga na ovaj refleks navode neki sasvim drugi iritansi.

- Kijanje je zaštitni mehanizam kojim se uklanjaju strane čestice i sekret iz nosnih šupljina - kaže dr Valjarević.

Kao najčešće uzročnike kijanja, a da nisu poleni, naša sagovornica navodi prašinu, buđ, komponente parfema, dezodoranasa ili osveživača prostora.

- Ovih supstanci ili čestica u vazduhu nekada može da ima mnogo pa osoba počne da kija, a neki su toliki preosetljivi da se i na sasvim mali broj "iritantnih" čestica pokreće ova refleksna odbrana sluznice nosa - objašnjava dr Valjarević.

Naša sagovornica navodi da je refleksno kijanje često kod ljudi koji su profesionalno izloženi iritansima kao što su azbest, brašno, cement, ugalj, pesticidi, herbicidi i druge hemijske supstance:

- Znači, ono nije posledica alergije već iritacije nosa česticama koje organizam nastoji da kijanjem ukloni. Refleks kijanja, takođe, može da bude izazvan ljutom hranom, biberom i drugim začinima. U ovim slučajevima sluznica nosa najčešće je nadražena kapsaicinom koji je aktivna komponenta ljutih papričica, ali sluznicu nosa mogu da nadraže i ren, vasabi, kari, luk, vruće supe ili alkohol.

Kada su simptomi u vidu curenja iz nosa prilikom konzumiranja određene vrste hrane veoma izraženi, postavlja se posebna dijagnoza.

- Tada govorimo o gustatornom rinitisu - objašnjava dr Valjarević. - Za ovo stanje ne postoji nikakva terapija, niti se može sprečiti sem izbegavanjem pomenute hrane, ali sa druge strane, stanje je potpuno bezopasno. Isto važi i za one koji kijaju nakon izlaganja jako bleštavom svetlu ili nakon čupanja obrva.

Doktorka Valjarević kaže da se prilikom kijanja iz nosa rasprši oko 40.000 kapljica.

- Zato je savet da se kod alergijskog kijanja i kijanja izazvanog iritacijom nose zaštitne maske, ispira nos fiziološkim rastvorom, a od lekova u određenoj meri mogu da pomognu lokalno primenjeni kortikosteroidni sprejovi i antihistaminici. Izbegavanje iritanasa koji dovode do kijanja jeste najbolje rešenje, ali najčešće nije moguće.

Bez nasilnog zaustavljanja

KIJANjE ne bi trebalo nasilno zaustavljati, kaže dr Svetlana Valjarević:

- To može da dovede do pucanja krvnih sudova. Naime, kijanje počinje dubokim udahom posle koga sledi forsiran izdah pa se kroz dušnik i grkljan vazduh snažno izbacuje kroz nos i usta. Dakle, to je poluautonomni refleks, što znači da postoji određeni stepen kontrole nad njim, znači može da se zaustavi, ali se to ne preporučuje.

BONUS VIDEO - Jednostavne vežbe za jutarnje razgibavanje: Malo vremena za lep početak dana