KAD NE DELUJU LEKOVI, PROVERITE BUBREGE I ŠTITNJAČU: Upozorenje lekara - Pritisak ne skače samo zbog srca i krvnih sudova

Te varijacije se uglavnom vezuju za česte promene vremena, ali ako krvni pritisak ne uspevate da svedete na granice normalnog i pored primene lekova, ili vam je hipretenzija već značajno oštetila srce, a niste u poodmaklom životnom dobu, onda znači da se uzrok vašeg oboljenja krije u bubrezima, štitnoj ili nadbubrežnoj žlezdi, ili čak u karcinomu.

Asistent dr Srđan Bošković, načelnik Odeljenja kardiologije i koronarne jedinice Instituta za kardivaskularne bolesti "Dedinje", kaže da bi kod mlađih pacijenata koji ne reaguju na početnu terapiju, i već imaju znake oštećenja srca, kao i bubrega i mozga, za uzrocima hipertenzije trebalo tragati van kardiovaskularnog sistema:

- Kada je hipertenzija otporna na lekove ona može da bude uzrokovana posledicama nekoronarnih bolesti i tada je nazivamo sekundarna hipertenzija. Prema preporukama i evropskog i američkog kardiološkog udruženja, kod ovih pacijenata neophodno je da se najpre ispita bubrežna funkcija, jer u bubrezima se sekretuje veliki broj molekula koji utiču na tonus krvnih sudova i izlučivanje vode i elektrolita.

Prema rečima našeg sagovornika, tada bi trebalo da se uradi dopler bubrežnih arterija i osnovne analize elektrolita - natrijuma, kalijuma, uree i kreatinina. Svim mlađim bolesnicima kod kojih je dijagnostikovana uznapredovala hipertenzija trebalo bi uraditi i nivo renina i u plazmi i urinu.

Ukoliko je bubrežna funkcija odgovarajuća prelazi se na endokrinološka ispitivanja.

- Fokus kod ovih pretraga su nam štitna i nadbubrežna žlezda - kaže dr Bošković.

- Kod štitne žlezde i njeno pojačano funkcionisanje (hipertireoza) i smanjena aktivnost (hipotireoza) dovode pored ostalih simptoma i do hipertenzije, dok samo hiperfunkcija pojedinih segmenata nadbubrega uzrokuje visoke vrednosti krvnog pritiska.

Kao dopunska ispitivanja kod pacijenata kod kojih se sumnja na sekundarnu hipertenziju radi se i ultrazvuk ili skener abdomena.

- Radimo i analizu nivoa kortizola, rezultate ACTH testa, nivo aldosterona, kao i nivo kateholamina - kaže naš sagovornik.

- Cilj ovih ispitivanja je da isključimo Kušingovu bolest, poremećaj u lučenju hormona nadbubrega kao i tumor nadbubrežnih žlezda. Jer, sve navedene bolesti pored izražene hipertenzije imaju i svoje veoma jasne i za tu bolest i specifične simptome. Nažalost, iznenadna hipertenzija može da bude i znak nekog od tumora, na primer pluća ili bubrega.

Skriveni uzroci

UZROCI hipertenzije prilično često ostaju nepoznati i posle ozbiljnih ispitivanja.

Prema rečima dr Srđana Boškovića, kod čak 20 odsto pacijenata primenom uobičajenih dijagnostičkih metoda nije moguće da se utvrdi prisustvo sekundarnih uzroka hipertenzije. Ti bolesnici imaju dosta lošu prognozu.

BONUS VIDEO - SOLARNA VODA ZA PROČIŠĆAVANjE ORGANIZMA: Evo kako se pravi