KAD ZAHLADI, PATI SRCE, KAD OTOPLI - VENE: Promene spoljne temperature negativno utiču na krvne sudove
SMENE toplih i hladnih dana mogu da budu dodatno opterećenje za obolele od hipertenzije, srca i vaskularnih bolesti, kod kojih promena vremena pogoršava tegobe.
Ni zdrave osobe nisu imune na česte promene atmosferskog pritiska i temperature, pa lekari i njima savetuju da obrate pažnju na "šetanje" krvnog pritiska. Kod njih pad temperature uglavnom dovodi do pojave glavobolje i napetosti, dok njen nagli porast donosi osećaj umora i bolova u mišićima i zglobovima.
Doktor Dragica Stepić, vaskularni hirurg, kaže da su pri naglim promenama temperature češće hipertenzivne krize, moždani i srčani udari:
- Ukoliko je osoba mlađa i zdravija, i njeni kompenzatorni mehanizmi su većeg kapaciteta, pa se brže i lakše prilagođava i izraženim promenama temperature. Promene krvnog pritiska kraće će trajati i lakše će se stabilizovati. Kod starijih osoba sa više hroničnih bolesti kompenzatorni mehanizmi nisu tako efikasni.
Oscilacije temperature na dnevnom nivou naniže trebalo bi da se čuvaju oni sa srčanim oboljenjima.
- Hladnoća dovodi do stezanja krvnih sudova kako perifernih, tako i krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić - kaže dr Stepić. - Stezanje perifernih krvnih sudova manifestuje se kao bledilo, hladnoća, bolovi u nogama prilikom kretanja, a i značajno se smanjuje distanca koju bolesnik može da pređe bez bola. S druge strane, stezanje krvnih sudova srca može da bude uzrok učestalije pojave bola u grudima, pa čak može dovesti i do infarkta srca.
Doktorka Stepić kaže da to važi i za osobe koje nemaju aterosklerotske plakove i suženja arterija, a još više za one koji ih imaju. Usled hladnoće neretko može da dođe do kritično niskog nivoa protoka krvi kroz arteriju. Hladnoća deluje na isti način i na krvne sudove mozga, pa može biti uzrok šloga.
U situacijama kada živa u termometru skače, najizraženije tegobe imaju pacijenti sa bolestima venskog sistema.
- Osobama sa proširenim venama otopljavanje donosi mnogo više problema od zahlađenja - kaže dr Stepić. - Kod njih srazmerno povećanju toplote dolazi do oticanja nogu, pojave bola i grčeva, zapaljenja kože i potkožnog tkiva i do češće pojave zapaljenja vena sa stvaranjem tromba. Ovi pacijenti posebno greše kada zbog otopljavanja odustaju od za njih najdelotvornijeg leka, a to je nošenje kompresivnih čarapa. Zato bi trebalo da znaju da, bez spoljašnje kompresije, vene na nogama se izrazito prošire i prepune, pritisak krvi u njima znatno poraste. Zbog povišenog venskog pritiska, noge izraženo otiču, a može da dođe do pojave sitnih pukotina na koži usled rastezanja, kao i do curenja limfe iz njih. U takvim slučajevima i mogućnost infekcije kože i potkožnog tkiva je velika i dodatno otežava situaciju.
Ne ignorišite tegobe
POVIŠENE vrednosti krvnog pritiska mogu da traju od tri do pet godina, bez karakterističnih simptoma koji bi osobu upozorili da preduzme ozbiljne korake i poseti lekara. - Nema specifičnih simptoma hipertenzije - kaže dr Stepić. - Ipak, ukoliko često patite od glavobolje, zujanja u ušima, napetosti u glavi, crvenila lica bez povoda, a prisutni su i zamaranje, pritisak u grudima, preskakanja srca, trebalo bi potražiti pomoć specijaliste.
BONUS VIDEO - UBICA NEGATIVNE ENERGIJE: Ćilibar ima razna lekovita svojstva, a ovaj je najkvalitetniji...