OD BOLA U VRATU DO PROBLEMA SA MOKRENJEM: Evo kako da prepoznate spondilozu - ne može da se spreči, ali može da se uspori

U intervjuu za "Novosti", profesor dr Miloš Joković, direktor Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i predsednik Spinalnog udruženja Srbije, kaže da je ključno da se spondiloza uspori, jer se ne može sprečiti, a kada se pojave simptomi onda se leči.

- Spondiloza je neminovan pratilac starenja, ali koliko će brzo da se razvija i dovede do problema zavisi i od toga koliko smo fizički aktivni, da li imamo prekomernu telesnu težinu, i da li se pravilno hranimo. Kada dođe do potrebe za njenim lečenjem, vrlo malom procentu pacijenata je potrebno hirurško lečenje. Većini su dovoljni lekovi i fizikalna terapija, ali, iako zvuči jednostavno, mnogi godinama lutaju od ordinacije do ordinacije, pa čak pomoć traže i od "kostolomaca". Zato smo, u pokušaju da ovim brojnim pacijentima pomognemo na pravi način i bar malo reda uvedemo u ovo, formirali Spinalno udruženje Srbije. Za lečenje spondiloze važan je multidisciplinaran pristup neurohirurga, neurologa, fizijatra, reumatologa, ortopeda, patologa, a neretko i drugih specijalista, a naše udruženje to omogućava.

* Kako se postavlja dijagnoza okoštale kičme?

- Dijagnostika je danas dostupna skoro svima. Za početak, neophodno je uraditi običan rendgenski snimak. U zavisnosti od kliničko-neurološkog nalaza potom se može uraditi snimak skenerom, na kome se bolje vide koštane strukture, kao i magnetnom rezonancom, na kojoj se bolje interpretiraju nervne strukture. Međutim, pored nalaza podjednako je bitno i kako se pacijent oseća. Jer, neki pacijenti imaju izražene dijagnostikovane degenerativne promene, ali blagu kliničku sliku i obrnuto.

* Šta je onda kriterijum za lečenje?

- Pri odluci o modalitetu lečenja, neophodno je upravo razmatranje korelacije dijagnostike i klinike. Što bi se reklo, ne operiše se "snimak" nego pacijent. U ovom polju se i prave najveće greške o odluci recimo za operativno lečenje. U prilog ovome govori činjenica da osobe u sedmoj deceniji u više od 90 odsto slučajeva na rendgenskom snimku imaju znake spondiloze, ali znatno manji procenat ima simptome.

* Koje operativne tehnike su na raspolaganju i koliko su efikasne?

- Dobro postavljena dijagnoza je 90 odsto ključna za uspeh operacije. Loše procenjen pacijent, nedovoljno jasna indikacija, kompromituje ovu vrstu hirurgije, a takva vest se širi među pacijentima, pa oni koji bi imali višestruku korist od operacije iz straha je odbiju. Operativne tehnike su različite i zavisne od toga šta je u osnovi degenerativne bolesti u koju spada i diskus hernija kao najčešća.

* Koliko može da bude izraženo okoštavanje kičmenih pršljenova?

- Izraženost ili stepen degenerativnih promena uzrokovan je višestrukim faktorima. Sa jedne strane anatomijom kičmenog stuba, mišićnoj strukturi, zanimanju, životniom navikama. Izražena spondiloza dovodi do značajnog suženja spinalnog kanala (spinalana stenoza) koje uzrokuje dodatne simptome i znake bolesti. Najčešći je neurogena klaudikacija, što znači da pacijent nakon hoda oseti bol u donjem delu leđa koji se širi duž nogu, praćen slabošću nogu, a prolazi tako što pacijent čučne, sedne ili se savije unapred.

* Sa starenjem se gubi i mišićna masa, koliko slabi mišići doprinose spondilozi i obrnuto?

- Gubitak mišićne mase u procesu starenja je prirodno nezaustavljiv proces, ali ako dođe do preteranog gubitka govorimo o sarkopeniji. Uzroci su najčešće fizička neaktivnost, nepraktikovanje bilo kog vida vežabanja, ali i drugi faktori kao što su neki hormonski poremećaji, ishrana i slično. Spondiloza i sarkopenija čine jedan začarani krug. Starenjem i degenerativnim promenama diskusa dolazi do smanjenja prostora između pršljenova, što uzrokuje degenerativne promene i na ligamentima, zglobovima...

* Na koji način se to manifestuje?.

- Mišićna slabost uzrokuje pojavu nestabilne kičme, a organizam pokušava da preteranom osifikcijom (formiraju se osteofiti na pršljenovima) stabilizuje kičmu. Ta zadebljanja uzrokuju suženje i kičmenog kanala i kanala kroz koji prolaze nervi što sve dovodi do pojave simptoma spondiloze.

Aktivnost i kad uminu tegobe

* Koja fizička aktivnost najviše prija kičmi?

- Svaka fizička aktivnost je dobra, od šetnje, plivanja, joge... Međutim, postoje i specifične vežbe za određene delove tela, na primer vrat ili donji deo leđa, i u zavisnosti o kakvom degenerativnom oštećenju se radi. Najvažnije je da pacijent ne prestaje da radi naučene vežbe i kada tegobe prođu, jer se one skoro uvek vraćaju. Vežbanjem jačamo paravertebralne i trbušne mišiće koji drže kičmu u pravilnom položaju i usporavaju spondilozu.