I POSLE BANALNE INFEKCIJE OSTAJE POVIŠENA TEMPERATURA: Brojni respiratorni virusi neretko uzrokuju produženo subfebrilno stanje

Lekarima je često problem da utvrde šta je uzrok, pa on u većini slučajeva ostaje nepoznat. Praksa pokazuje da ovakvo stanje može da nastane i posle "obične" prehlade.

Dijagnostika duže traje, ali infektolozi upozoravaju da ovaj simptom ne bi trebalo zanemarivati, i da bi sa pretragama trebalo započeti odmah ako ni posle sedam dana temperatura tela ne padne na normalnu.

Ovo stanje podjednako je često i kod dece i kod odraslih.

Pedijatar Aneta Jovanović, iz Doma zdravlja Palilula, kaže da se blaga temperatura koja traje danima bez drugih izraženih simptoma u medicini naziva subfebrilno stanje:

- To praktično znači da dete danima ima temperaturu oko 37,5 najviše do 38,5 i nije potreban lek za njeno snižavanje. Ponekad se uz ovu blagu infekciju može javiti curenje nosa, ali temperatura je neretko jedini simptom. Kod najvećeg broja mališana tegobe prestaju za tri do pet dana, a u nekim situacijama mogu da potraju i do sedam dana i duže.

Za školarce subfebrilno stanje, bez obzira na to što ne uzrokuje tegobe ne dozvoljava odlazak u školu.

- Čak i temperatura od 37,2 stepena nije za kolektiv - kaže dr Jovanović.

- Potrebno je da je dete bez povišene telesne temperature bar 24 sata da bi moglo da se vrati u vrtić ili na nastavu.

Iako blaga temperatura nije razlog za odlazak lekaru, naša sagovornica napominje da je to, ipak, neophodno ukoliko potraje duže od tri dana.

- Poželjno je bez obzira na lakšu kliničku sliku da se detetu uradi analiza krvi - kaže dr Jovanović. - U slučaju da temperatura traje duže od sedam dana tada su obavezne i pretrage urina, a po proceni dete se upućuje na dalju dijagnostiku.

Doktor Branko Joković, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Zvezdara, kaže da se u poslednje dve godine, kada se izabranom lekaru javi pacijent sa povišenom telesnom temperaturom, do 37,5 prvo posumnja na kovid, ali nakon testiranja, kada je nalaz negativan, traga se za ostalim uzročnicima, čiji spisak nije mali.

- Najbitnije je dobro uzeta anamneza, da bi se dijagnostika usmerila u dobrom pravcu - kaže dr Joković.

Najčešći uzročnici jesu druge virusne infekcije, najčešće respiratornih puteva, zatim bakterijske infekcije kože, urinarnog trakta, tuberkuloza, HIV infekcija, neke infekcije izazvane parazitima...

Infektolog Lidija Lavadinović, načelnica odeljenja za nejasna febrilna stanja, tropske bolesti, izolaciju i karantin Infektivne klinike u Beogradu, kaže da se kod više od polovine pacijenata često ne dokaže uzrok skoka telesne temperature.

- Veliki broj osoba ima supfebrilnu temperaturu, nižu od 38 stepeni Celzijusovih, praćenu malaksalošću, zamaranjem, bolovima u zglobovima i mišićima - kaže dr Lavadinović. - Ove osobe se obično ispituju ambulantno. Obavljaju se pregledi i rade se laboratorijske analize kojima se traže uzroci, ali kod većine ne mogu da se dokažu.

Prema rečima dr Lavadinović, blago povišena telesna temperatura može da traje mesecima, pa i godinama, zbog čega je neophodno praćenje takvog pacijenta i nakon nekoliko meseci može da se pojavi specifičan nalaz, koji ukazuje na određenu bolest.

- Obično ovi pacijenti na početku bolesti imaju neku banalnu infekciju nakon koje zaostaje povišena temperatura - kaže naša sagovornica.

- U laboratorijskim nalazima mogu da se dokažu antitela na neke bakterije i viruse. To ne znači da postoji hronična infekcija koja zahteva primenu terapije već su to mogući pokretači imunološkog odgovora koji traje i posle infekcije. Ovo stanje obično spontano prolazi i moguće je da se ponovi posle više godina.

Rashlađivanje i zagrevanje

DOKTORKA Aneta Jovanović, pedijatar, kaže da ukoliko temperatura ne prelazi 38 do 38,5 detetu nije potrebno davati antipiretike, već bi ga trebalo samo rashlađivati:

- Ukoliko su šake i stopala topli dete može da se kupa ili tušira desetak minuta mlakom vodom, u dobro zagrejanom kupatilu. Nakon tuširanja ga obući u tanju pamučnu odeću.

Takođe, možete ga orošavati, odnosno brisati dete vlažnom pelenom ili peškirom.

Ukoliko je periferija tela hladna i dete drhti nemojte ga tuširati i orošavati već ga samo raskomotite, a šake i stopala trljajte i zagrevajte.