I BLAGA FORMA KOVIDA MOŽE DA OŠTETI SRCE: O posledicama infekcije korona virusom na kardiovaskularni sistem

Najčešća su zapaljenja srčanog mišića (miokarditis) i srčane kese (perikarditis). Kod čak 30 odsto ovih pacijenata simptomi u vidu ubrzanog i/ili nepravilnog rada srca i zamaranja pri malom do umerenom naporu postoje i nakon preležanog kovida. Ove tegobe mogu da traju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci posle akutne infekcije. Na svu sreću, kod velike većine bolesnika one prolaze spontano ili uz suportivnu terapiju i ne dovode do trajnog oštećenja srca i velikih krvnih sudova.

U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Petar Otašević, kardiolog-internista Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", kaže da kovid može da ima značajan uticaj na kardiovaskularni sistem, nezavisno od soja:

- Nije primećeno da delta soj izaziva češće ili teže promene na kardiovaskularnom sistemu u odnosu na druge sojeve, ali je ovaj soj mnogo zarazniji od drugih i samim tim zahvata širu populaciju, uključujući mlade, pa se može steći pogrešan utisak da je opasniji. Dakle, već nam je dobro poznato da virusne infekcije, uključujući grip i kovid, mogu dovesti do povećavanja stope stvaranja krvnih ugrušaka u cirkulaciji i posledičnog infarkta, šloga ili embolije pluća.

Da li se posledice po srce i krvne sudove javljaju zavisno od težine kliničke slike?

- U principu govoreći, oštećenja kardiovaskularnog sistema su veća što je klinička slika kovid-infekcije teža, ali to ne mora uvek da bude pravilo. U kliničkoj praksi smo imali prilike da vidimo bolesnike koji su imali tešku upalu srčanog mišića, praktično bez drugih simptoma kovid--infekcije. Posebnu opasnost predstavlja srčani udar kod kovid pacijenata, jer oni imaju sklonost ka većem zgrušavanju krvi pa je otpušavanje infarktne arterije i stavljanje stenta kod njih teže i postoji veća mogućnost da se arterija ne otvori u potpunosti, ili da dođe do zapušavanja stenta.

Jesu li te posledice prolazne?

- Na svu sreću, kod velike većine bolesnika ove tegobe prolaze spontano ili uz suportivnu terapiju i ne dovode do trajnog oštećenja srca i velikih krvnih sudova. Veoma mali broj bolesnika, ispod pola procenta, ima trajna oštećenja kardiovaskularnog sistema kao što su teška srčana slabost ili kompleksne aritmije kao posledicu kovid-infekcije.

Da li je opravdano da se kod svake kovid-infekcije koriste antikoagulantni lekovi?

- Potreba za antikoagulacijom zavisi pre svega od težine kovid-infekcije i drugih pridruženih bolesti. Velika većina bolesnika ne zahteva nikakvu antikoagulantnu terapiju, jer je ona u principu rezervisna samo za pacijente koji imaju teške oblike infekcije, ograničeno su pokretni ili imaju druge bolesti koje zahtevaju primenu ove vrste terapije. Povišena vrednost D-dimera sama za sebe ne predstavlja razlog za uzimanje terapije protiv zgrušavanja krvi. Primena antikoagulantne terapije može da bude i opasna, jer može da dovede do ozbiljnih krvarenja i smrtnog ishoda.

Acetilsalicilna kiselina razređuje krv drugim mehanizmom u odnosu na antikoagulantne lekove i najčešće nije dovoljna da zaštiti bolesnike koji su u opasnosti od tromboembolijskih komplikacija. Ipak, primena antikoagulantne terapije se široko zloupotrebljava i apelujem da se koristi prema striktnom uputstvu lekara.

Koliko je kovid opasniji ako pacijent već boluje od nekog srčanog oboljenja?

- Kovid je uvek opasniji ukoliko prethodno postoji neko drugo oboljenje, pa to važi i za srčana oboljenja. Pod naročito velikim rizikom su bolesnici koji imaju odmakle forme srčane slabosti ili čekaju na neku kardiovaskularnu intervenciju. Zbog toga apelujem na sve srčane bolesnike da se vakcinišu prvom dozom, a one kojima je prošlo šest meseci od druge doze da dobiju i treću. Često čujem da bolesnici ne smeju da se vakcinišu jer boluju od srca, ali to jednostavno nije tačno. Što ste teži srčani bolesnik veća je potreba za vakcinom jer mogu da se dese teške komplikacije kovid-infekcije, uključujući smrtni ishod.

Ima li razlike u posledicama na srce i krvne sudove između muškaraca i žene?

- Muškarci u principu imaju teže forme kovid-infekcije nego žene i shodno tome veću učestalost komplikacija. Isto važi i za komplikacije kardiovaskularnog sistema. Teško je reći zašto je to tako, ali se čini da važnu ulogu imaju gojaznost, pušenje ili druge bolesti kao što je dijabetes ili hronična opstruktivna bolest pluća. Nadalje, izgleda da muškarci češće imaju preteran imunološki odgovor na infekciju kovidom što dovodi do oštećenja srčanog mišića i krvnih sudova. Što se tiče vrste srčanih tegoba one su slične kod oba pola, mada je pokazano da je upala srčanog mišića nešto češća kod muškaraca.

Vakcina

MOGU li se iste posledice po kardiovaskularni sistem javiti i kod vakcinisanih i nevakcinisanih?

- Ne. Rizik da se zarazite kovidom ukoliko ste vakcinisani je najmanje sedam do osam puta manji nego ako niste. Verovatnoća da imate težak oblik infekcije je još mnogo manja ukoliko ste vakcinisani. Shodno tome, jasno je da je učestalost oštećenja kardiovaskularnog sistema kao posledicu kovid-infekcije dramatično manja od vakcinisanih nego kod nevakcinisanih, što se posebno odnosi na teška i trajna oštećenja.