DIJABETES OTEŽAVA ZAČEĆE I TRUDNOĆU ČINI RIZIČNOM: Docent dr Ivana Babović, o komplikacijama u drugom stanju usled šećerne bolesti

U intervjuu za "Novosti", dr Ivana Babović, ginekolog akušer, supspecijalista perinatologije u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, docent Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je dobro regulisan nivo šećera u krvi ključan da bi žena koja boluje od dijabetesa zatrudnela i rodila zdravo dete:

- U suprotnom, verovatnoća od razvoja anomalija ploda, od kojih su najčešće anomalije neuralne tube i srca, velika je. Zbog toga je veoma bitno da pacijentkinje sa dijabetesom planiraju trudnoću u saradnji sa endokrinologom i ginekologom. Jer, trajanje dijabetesa, način lečenja, posebno oscilacije vrednosti šećera u krvi mogu da izmene funkciju organa koji imaju uticaj na tok i ishod trudnoće. Drugim rečima, ukoliko već postoje komplikacije sa vidom i bubrezima usled dijabetesa, one mogu dodatno da se pogoršaju u trudnoći.

Znači li to da je pre začeća neophodna i konsultacija nefrologom i oftalmologom?

- Da. Pre začeća, a i tokom trudnoće, posebno u drugoj polovini, važan je i pregled kod nefrologa. Lečenje dijabetičke retinopatije laserfotokoagulacijom poželjno je obaviti godinu dana pre planirane trudnoće. Pre začeća, važna je i terapija folnom kiselinom u trajanju od tri meseca zbog prevencije anomalija neuralne tube ploda. Ukoliko je krvni pritisak neregulisan, pre začeća bi trebalo antihipertenzivima njegove vrednosti održavati na 110/65 mm Hg do 130/90 mm Hg. Takođe, neophodna je korekcija telesne mase pacijentkinje pre, ali i tokom trudnoće. Gojaznost izražena indeksom telesne mase iznad 30 kg/m2 i ispod 20 kg/m2 ukazuje na otežanu kontrolu dijabetesa.

Koliko je komplikovano da se trudnoća sa dijebatesom iznese do kraja?

- Veoma. Da bi se problemi sveli na minimum najbitnija je dobra regulacija šećera u krvi, lekovima i dijetom, uz promenu načina života, što podrazumeva umerenu fizičku aktivnost i izbegavanje stresa. Najpoželjnija kontrola šećera u krvi postiže se korišćenjem insulinske pumpe, pre začeća i u trudnoći. Ukoliko je pacijentkinja ostvarila trudnoću nakon lečenog sindroma policističnih jajnika oralnim antidijabeticima, njihova dalja primena u trudnoći se ne savetuje i izaziva brojne kontroverze. Istraživanja su pokazala da oralni antidijabetici mogu da imaju negativan uticaj na razvoj ploda. Međutim, istraživanja pokazuju i da se oralnim antidijabeticima postižu bolji nivoi glukoze u krvi kod pacijentkinja koje su pre trudoće lečene od sindroma policističnih jajnika.

Koje su ciljane vrednosti šećera u krvi tokom trudnoće?

- Za pacijentkinje koje su na insulinskoj terapiji, a koja se ne kontroliše insulinskom pumpom, kao i za one koje su na terapiji oralnim antidijabeticima preporučena vrednost tromesečne retrogradne glikoregulacije (HbA1c) je 6.1 odsto, a poželjne vrednosti pre obroka i tokom noći su od 5 do 5.5mmol/l, dok su maksimalne vrednosti posle obroka između 5.4 do 7.1.

Kako se prati trudnoća kod žena obolelih od dijabetesa?

- Kontrola ovih pacijentkinja je individualna kao i njihova terapija. Svakako, kontrole se u učestalosti razlikuju u odnosu na zdrave žene, češće su i obično u isto vreme kad i kontrole kod endokrinologa. Generalno govoreći, ovim pacijentkinjama se tokom prvog trimestra trudnoće preporučuju dva obavezna pregleda. Prvi za postavljanje dijagnoze trudnoće u materici, utvrđivanje vitalnosti ploda i određivanje starosti trudnoće jer većina pacijentkinja ima neredovan menstrualni ciklus. Potom između 11. i 14. nedelje trebalo bi da se uradi dabl test, kojim se utvrđuje rizik za genetičke anomalije ploda, kao i rizik za nastanak preeklampsije.

Koji se još pregledi savetuju?

- Između 16. i 19. nedelje neophodno je uraditi i Q test da bi se utvrdio rizik anomalija neuralne tube, rascepa prednjeg trbušnog zida, a od 20. do 24. nedelje fetalni morfološki skrining na poremećaje morfologije ploda i fetalni ehokardiografski skrining na anomalije kardiovaskularnog sistema ploda. U kasnijoj trudnoći, od 24. nedelje trebalo bi tražiti sonografske markere neadekvatne glikoregulacije kroz određivanje osobenosti placente, količine plodove vode, dinamike rasta i parametara oksigenacije ploda praćenjem dopler parametara pupčane i moždane cirkulacije ploda.

Zašto su trudnice obolele od dijabetesa u većem riziku od pobačaja?

- Ishodi ovih trudnoća su neretko spontani pobačaji, zadržani pobačaji sa embrionalnom smrti, intrauterusna smrt ploda u drugoj polovini trudnoće, ubrzan rast ploda ili zastoj u rastu ploda, preeklampsija. Trudnoća je sama po sebi stanje sniženog uticaja insulina na unos glukoze u skeletnu muskulaturu i u manjem obimu u masno tkivo trudnice, zbog čega potrebe za insulinom variraju tokom trudnoće.

Koliki je rizik od prevremenog porođaja?

- Prevremeni porođaj je kod ovih trudnica najozbiljnija i najčešća komplikacija jer ostvalja posledice i po majku i dete. Porođaj pre termina otežava uspostavljanje približno adekvatne glikoregulacije kod majke, a kod novorođenog deteta se na pre i tokom rođenja uslovljen nedostatak kiseonika nadovezuje metabolički sindrom koji ostavlja dugotrajne posledice po razvoj. Zato je suština kontrole trudnoće komplikovane dijabetesom u najvećem delu borba protiv prevremenog porođaja. To se postiže primenom adekvatne terapije insulinom i/ili, dijetetskim režimom majke, kao i fetalnom terapijom. Ona podrazumeva kratkotrajnu terapiju kortikosteroidima koji se daju ženi radi ubrzavanja sazrevanja fetalnih pluća i zaštite krvnih sudova fetalnog mozga koji su najosetljiviji na nedostatak kiseonika.

Šta pokazuju studije, koje bolesti prete deci majki sa dijabetesom?

- Studije pokazuju da neregulisana glikemija uslovljava rađanje deteta sa većom telesnom težinom, a koje je u hipoglikemiji, hipokalcemiji, hiperbilirubinemiji, sa razvojem respiratornog distresa i potrebom za potpomognutom ventilacijom, znacima iritabilnosti centralnog nervnog sistema itd. Dakle, radi se o novorođenčetu koje zahteva neonatalnu intenzivnu terapiju. Ukoliko je majka imala komplikacije na krvnim sudovima (hroničnu hipertenziju, nefropatiju) može da se očekuje rođenje deteta manje telesne mase sa znacima nedostatka kiseonika u arterijskoj krvi. Dugoročno posmatrano, prema onome što do sada znamo, deca majki koje boluju od dijabetesa su sklona gojaznosti, pojavi dijabetesa koji se leči lekovima, hipertenziji, ali i usporenom psihomotornom razvoju.

Češće infekcije

Trudnice sa dijabetesom su podložnije i urinarnim infekcijama?

- Da, one su više od drugih ugrožene infekcijom ne samo padom lokalnog imuniteta koji se inače susreće u trudnoći, već i zbog stalno prisutne izmenjene glikoregulacije. Jer kod njih je glukoza u urinu idealna sredina za razvoj urinarnih infekcija, česte su i infekcije grlića materice i vagine, a posebno gljivične infekcije koje su stalni pratioci ovih trudnoća. Zato je je imperativ kontrola urinokulture, cervikalnog i vaginalnog brisa jednom mesečno uz terpiju prema antibiogramu.

Dojenje

Da li dojenje sa dijabetesom može da dovede do hipoglikemije?

- Dojenje može da bude rizično, ali nije razlog da majka ne doji svoje dete. Kod ovih pacijentkinja laktogeneza je odložena od sedam do 14 dana. Dakle, hipoglikemija jeste česta nakon podoja i zato se prevenira obrokom od 100 do 300 kalorija pola sata do 45 minuta nakon podoja, posebno tokom noći.