ŠTA SE DOGAĐA KADA ZAUSTAVIMO KIJANJE? Doktor Srđan Milićević rešava najveću dilemu
KIJAVICA često ume da probudi razne zablude o tome šta je njen uzrok, pa i o samom načinu kijanja.
Foto shutterstock
O komplikacijama i zaustavljanju ovog prirodnog procesa ima mnogo priča, koje su u većini slučajeva samo mit i izazivaju bespotreban strah. Ono što je kašalj za donje disajne puteve to je kijavica za nos i sinuse, kaže za "Novosti" doktor Srđan Milićević.
Najčešće postavljano pitanje - šta može da se dogodi ukoliko na silu zaustavljamo kijanje tako što naglo zapušimo nos i ne kinemo do kraja.
- Zanimljivo je da mi ne kijamo iz nosa, već je donje grlo mesto odakle krene vazduh i prolazeći velikom brzinom kroz nos čisti ga od zalepljenih čestica. O komplikacijama ima dosta priča, ali u praksi ja nisam video niti čuo za pucanje bubne opne ili oštećenje unutrašnjeg uha zbog zaustavljanja kijanja. O brzini vazdušnog vrtloga i daljini do koje virus može da se izbaci postoje razni podaci. Spominje se udaljenost od čak sedam metara i nekakve brzine od 400 km na čas - precizira doktor Milićević.
Proces kijanja je nesvesna pojava i ne može da se kontroliše u potpunosti. Uzroci kijanja su različiti ali je mehanizam približno isti.
- Kašljem i kijanjem mi se oslobađamo mikroba i stranih supstanci koji udahnutim vazduhom ulaze u naše telo. Kašalj i kijavica su odbrambene reakcije i, u suštini, korisne su. Ono što u kijavici nije dobro jeste činjenica da mi te odstranjene viruse izbacujemo u spoljnu sredinu koji onda mogu da zaraze druge osobe, i to je razlog zašto nosimo maske - objašnjava doktor Milićević.
Naš sagovornik navodi i da je učestalo jutarnje kijanje u salvama karakteristično za alergije, a kijavica uz temperaturu i bol u grlu za virusne infekcije. Kijavica ne može da ošteti sluznicu nosa, ali bolesti koje dovode do kijavice mogu.