POLIPI U NOSU KOMPLIKUJU ALERGIJU, ASTMU I PREHLADU: Pacijenti sa izraslinama u disajnim putevima teže podnose respiratorne infekcije

Već otežano disanje usled ovih izraslina dodatno se pogoršava u slučaju respiratornog zapaljenja, pa se osobama sa ovim zdravstvenim problemom savetuje da na vreme leče nosnu polipozu kortikosteroidnim sprejevima, a u krajnjem slučaju i hirurški.

Profesor dr Vladimir Nešić, specijalista ORL Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da su pacijenti sa malim polipima obično bez simptoma, dok kod velikih postoje znaci nazalne opstrukcije:

- U kliničkoj slici dominira pogoršanje disanja na nos, jednostrano ili obostrano, koje napreduje do potpunog zapušenja nosa, kao i curenje nosa. Često postoji i pritisak ili bol u licu. Smanjuje se sposobnost zapažanja mirisa i pojavljuje se nazalni prizvuk u glasu.

Kod velikog broja bolesnika javlja se i hrkanje i opstruktivna apneja u toku spavanja s posledičnom pospanošću tokom dana. U celini postoji poremećaj kvaliteta života bolesnika s klinički manifestnim simptomima i znacima nosnosinusne polipoze.

Dijagnoza polipa u nosu i sinusima postavlja se na osnovu anamneze i standardnog ORL pregleda.

- U slučajevima kada se sumnja u prirodu polipoidnog izraštaja u nosu i paranazalnim sinusima, prvenstveno kod jednostranih procesa, više informacija daje nam magnetna rezonanca - kaže profesor Nešić.

- U svakom slučaju patohistološki nalaz nakon hirurškog uklanjanja daje definitivnu dijagnozu nosnosinusne polipoze.

Od polipa u nosu i sinusima najčešće pate osobe sa alergijskim rinitisom, bronhijalnom astmom, cističnom fibrozom, kao i oni koji su intolerantne na nesteroidne antiinflamatorne lekove.

- Kod bolesnika s alergijskim rinitisom učestalost nosnosinusne polipoze, u zavisnosti od dijagnostičkih kriterijuma i protokola, može da bude zastupljena i do 60 odsto - kaže naš sagovornik.

- U 20 do 50 procenata pacijenata sa nazalnim polipima konstatuje se postojanje bronhijalne astme, alergijskog ili nealergijskog tipa.

Bez obzira na uzrok, polipi u nosu zahtevaju odgovarajuću terapiju.

- Zanemareni polip u korenu nosa mogu usled pritiska da dovedu do atrofije hrskavičavog i koštanog skeleta nosa, proširenja nosnih kostiju i nozdrva stvarajući tako deformitet poznat kao "žablje lice" - kaže profesor Nešić.

- U uznapredovalim slučajevima polipi se mogu proširiti i unutar glave.

Primenom lekova ove izrasline ne mogu da nestanu, ali se stanje koje uzrokuju drži pod kontrolom.

- Smatra se da je kontrola bolesti postignuta ili delimično postignuta ako je disanje na nos normalno, nema sekrecije, hrkanja, bola i glavobolje, poremećaja mirisa i spavanja - kaže naš sagovornik.

- Opšte prihvaćen stav je da svaki polip treba najpre lečiti dovoljno dugo odgovarajućim lekovima, a hirurško lečenje je rezervisano ako se na ovaj način ne može postići kontrola bolesti. Drugu indikaciju predstavlja jednostrana bolest kod koje postoji razuman nivo sumnje na tumorski proces. Medikamentno lečenje lokalnim kortikosteroidnim sprejovima pokazalo se uspešnim u kontroli rasta eozinofilnih polipa.

Česti recidivi

BEZ obzira na vrstu lečenja, recidivi polipa su česti. Najčešće se javljaju kada su polipi udruženi istovremeno s nepodnošenjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova i bronhijalnom astmom.